Page 22 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija
P. 22
22 Црквенословенски језик у Срба: Ортоепија и ортографија
ЈЕСТ
Следеће слово – јест – по својој граматичкој форми представља облик садашњег времена помоћног глагола који означава „по- стојање, егзистирање“ уопште. Јавља се у два облика, као уско јест и као широко јест.
Тзв. уско јест () има двојак изговор: е и је. 15
Као е изговара се када стоји после палаталних сугласника и (који се јотују): ,,,(земљеју, по њем, зање, туње) и уопште после веларних сугласника: , , (прејдеши, же, предаша).
Као је изговара се када стоји после самогласника: , , (знаменије, моје, подобајет), као и када је реч састав- љена од предлога и речи која почиње са : (пише се и али се у оба случаја изговара објемљу).
Тзв. широко јест () пише се на почетку речи и изговара се је: , ,, , (јелико, јелеј, јестество, једин, језеро).
У речима страног порекла изговара се е: , (егзарх, епархија). На исти начин се изговара и у везнику (еда).
-j
-j - - jj