Page 103 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Морфологија 103
једнина
МноЖина / двојина




3. Пронађите именице, одредите падеж у коме се налазе и напишите који још облик (поред забележеног) он може да има (пример:  – ).
     (Јез 16, 45)
4. Деклинирајте у једнини и множини именице  и .
Провери своје знање!
• Које се именице женскога рода деклинирају по -ū- (-ŭu̯ -), а које по -r- осно- вама?
• Ако облици једнине и множине или двојине исто гласе, која се ортографска средства користе да би се ови облици разликовали?
• Које значење има именица  када стоји у множини?
• По којим основама се деклинира именица ?
Именице средњег рода основа на -ŏ-/-јŏ-
По овим основама деклинирају се именице средњег рода које се у номина-
тиву једнине завршавају на -, - (-) а у генитиву имају наставак - односно -. Приликом деклинације по овим основама разликују се, као и код имени- ца мушког рода ових основа, тврда, мека и мешовита варијанта. На твр- ду варијанту односе се именице са завршетком на - а на меку варијанту са завршетком на - (-). Именице с основом на предњонепчане сугласнике и сугласник спадају у мешовиту промену, тј. имају наставке и тврде и меке
варијанте промене.
тврда проМена
Мека проМена
Мешовита проМена
Н




Г




Д




А




В




И




Л




једнина