Page 134 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Бројеви
Бројеви су несамосталне одредбене речи које означавају количину бића, предмета или појава означених именичким појмом или пак редослед бића, предмета и појава. По основном значењу деле се на: основне (главне, просте, кардиналне) – који показују колико је чега на броју и одговарају на питање
„колико“, редне (ординалне) – који показују у којем се реду шта налази, ди- стрибутивне – који казују по колико се пута нешто дешава (двапут, три- пут), мултипликативне – који указују на многострукост, и збирне – који показују колико чега има на збиру.
Бројеви се обично не употребљавају самостално већ уз друге речи. Они се обично односе на именице и ближе их одређују.
Речи са значењем бројева немају своје посебне промене, већ се мењају као именице, заменице или придеви.









1
2
3
4
5
6
7
8
9
j








10
20
30
40
50
60
70
80
90



/





100
200
300
400
500
600
700
800
900
Број 1 означава се речју   и мења се по тврдој варијанти заменичке проме- не (по обрасцу заменице  )1. Ако реч    указује на један предмет, тј. упо- требљава се као број, онда се деклинира само у једнини. Ако реч    има зна- чење неодређене придевске заменице„неки“ (   – ), онда се деклинира не само у једнини него и у множини и двојини. Уз именице које имају само множину срећу се и облици множине броја   .
1 Прецизније речено, лексема мења се по тврдој варијанти именичко-заменичке про- мене, као и придеви одређеног вида. Од тога, сасвим очигледно, одступа номинатив једни- не сва три рода (као и А јд м. р. за означавање неживог, једнак номинативу, а уједно и А јд ср. р., једнак номинативу) и облик инструментала једнине м. и ср. р. са својим наставком -.
Мушки род
Женски род
средњи род
Н



Г

 

Д

 

А
 
 
