Page 142 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 142
Глаголи
Глаголи су променљиве речи које означавају радњу, стање и збивање. Када је реч о граматичким категоријама, глаголи имају глаголски вид (сврше- ни, несвршени), глаголски род (прелазност, непрелазност, повратност), а мењају се по глаголском облику (време, начин), лицу (прво, друго, треће), роду (мушки, женски, средњи), броју (једнина, множина, двојина), стању (актив, пасив) и по категорији потврдност / одричност.
■ Глаголски вид је класификациона категорија којом се означава несврше- ност (неограниченост) или свршеност (ограниченост) радње, стања или збивања. Глаголи се по виду деле на свршене (verbum perfectum) и несврше- не (verbum imperfectum).
– Несвршени (имперфективни) глаголи могу бити трајни (када означавају радњу која траје без прекида) и учестали (када означавају радњу која се по- навља, која траје са повременим прекидима).
– Свршени (перфективни) глаголи могу бити тренутно-свршени (када казују да се радња цела изврши у једном тренутку, почетно-свршени (када исказују свр- шени почетак радње) и завршно-свршени (када исказују завршетак радње).
У црквенословенском језику се од несвршених глагола могу твори- ти свршени, и то додавањем одређених префикса за перфективизаци- ју ((несвр.) :(свр.), (несвр.): (свр.)). С друге стране, од свршених глагола могу се изводити несвршени променом осно- винског вокала или целе основе или променом суфикса ((несвр.) : (свр.), (несвр.) :(свр.), (несврш.) : (свр.)).
■ Глаголски род је категорија према којој се глаголи деле у три групе: пре- лазне (транзитивне), непрелазне (интранзитивне) и повратне (рефлек- сивне).
– Прелазни глаголи јесу они који уза себе могу имати прави објекат, односно име- ничку јединицу у акузативу без предлога.
– Непрелазни глаголи јесу они уз које не може стајати именица у акузативу без предлога, односно они којима није потребан објекат на којем се врши радња; ови глаголи означавају и разна стања.
– Повратни глаголи постоје независно од прелазних и непрелазних глагола. То су они глаголи који уза себе имају повратну речцу .
■ Глаголски облик. Зависно од функције коју имају у реченици, глаголи се јављају у различитим облицима. На основу тога да ли се предикативношћу однос према лицима одређује или не, делимо их на личне и неличне. У лич- не глаголске облике спадају времена и начини.