Page 150 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 150
150 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
једнина
МноЖина
двојина
1.
–
-
- -
2.
--
- -
- -
3.
( +. л. јд презента)
( +. л. мн презента)
( +. л. дв презента)
/III (-je-) врста/
једнина
МноЖина
двојина
1.
–
(-)
2.
(-)
3.
(-)
/IV (-i-) врста/
једнина
МноЖина
двојина
1.
–
-
2.
-
3.
-
Као и у српском језику, тако и у црквенословенском језику по правилу нема облика императива за 1. лице једнине. Глаголи у императиву имају облике 2. л. једнине, 1. и 2. множине и двојине. У црквенословенским текстовима нај- чешће су заступљени облици 2. л. сва три броја.
Код глагола који се у 1. л. јд презента завршавају на -којем претходи во- кал, за 2. л. јд императива додаје се наставак -:– – ;– – ; – –.
Глаголи I (-e-) презентске врсте у старословенском језику у облицима мно- жине и двојине императива имали су суфикс --. У црквенословенском У црквенословенском јеванђелском тексту понегде се срећу облици са овим суфиксом: : : :(Лк 22, 10-11).
За исказивање 3. л. императива користи се речца са одговарајућим обли- ком презента или футура I (простог будућег времена).5 За исказивање 3. л. јд императива може се користити облик једнак са 2. лицем. У том случају обично се среће глагол (2. и 3. л. јд – ): . Ретко се у том облику могу срести и други глаголи:
(Пс 136, 6).
5 Речца употребљава се и као везник у значењу „да“, „да би“: .