Page 154 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 154
154 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
ке као и пасивни партицип, могу имати и обичне облике са нултим настав-
ком: , , , , , .
Код глагола који се у инфинитиву завршавају на -, а чија се презентска основа завршава на или , наставци аориста додају се на стару инфини- тивну основу: (bod-) – презент: – аорист:; (plet-) – презент: – аорист: .
На исти начин образују се облици аориста и од глагола с инфинитивном осно- вом на -, којима у српском језику одговарају глаголи чија се инфинитивна основа завршава на -ћи. Код ових глагола, основа од које се образује аорист слаже се са старом инфинитивном основом (: -,: -). У 2. и 3. л. јд код тих глагола пред наставком - дешава се алтернација > , > :, .
Глагол образује аорист и од основе - (осим облика 2. и 3. л. јд): , , , , (-), (-), (-).
Четири глагола са завршетком на -: ,,,, као и глаголи сложени од њих, образују аорист од старих основа на сугла- сник: – - (по принципу: ,), – -, – -, – -.
Ако у инфинитиву пред -стоји суфикс --, онда се он у аористу некад чува а некад испада. Ако пред наведеним суфиксом стоји самогласник, онда тај суфикс остаје, а ако стоји сугласник – он обично испада: >- >; >- >. Од глагола аорист се образује од две основе:и,.
Од глагола аорист се гради од основе - и гласи: , , , итд.; а од глагола : , , , итд.
Глагол образује облике аориста од двеју основа: - и-.
једнина
МноЖина
двојина
1.
2.
3.
једнина
МноЖина
двојина
1.
/
/
, - / , -
2.
, /
/
, -/ , -
3.
, /
/
, -/ , -