Page 52 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

52 Црквенословенски језик у Срба: Ортоепија и ортографија
ЈАТ
Назив слова – јат – нема неко особено значење. У прасловен- ском и старословенском језику имало је дифтоншку гласовну реализацију.
Слово  – јат – има двојаку фонетску реализацију.
После палаталног (меког) сугласника изговара се е, уз умек-
шавање претходног сугласника
, , (љето, наједиње, насљедство, дјеље, хљеб, тљеноје, сњест).
После веларног (тврдог) сугласника изговара се је: , , , , , , ,, ,,(дјелати, себје, всјех, гдје, рабје, человјек, словје, совјет, рјека, вјера, мје- сто).
: , , , , 65