Page 128 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 128
128 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА Поређење придева
Поред рода, броја, падежа и придевског вида, придеви имају и морфолошку категорију степена поређења – компарацију.
Поређење придева везује се искључиво за описне придеве, будући да само они означавају особину која код именичког појма може бити заступљена у већој или мањој мери него код лица или предмета означеног другим име- ничним појмом. У том смислу, може се рећи да компарација представља промену описних придева засновану на степену заступљености особине која се одређеним придевом означава, а сâм систем поређења придева са- држи три облика:
1. позитив, којим се особина именичког појма означава као постојећа, присут- на (позитивна);
2. компаратив (први степен поређења), којим се означава да је особина код једног именичког појма заступљена у већој мери него код другог, односно да је нека особина заступљена у вишем степену од оне особине која је озна- чена позитивом придева;
3. суперлатив (други степен поређења), којим се означава да је особина неког именичког појма заступљена у највишем степену у односу на друге именич- ке појмове са којима се пореди.
Компаратив се у црквенословенском језику гради на три начина: А. када се на основу придева додају наставци: ---
позитив
коМпаратив
Мушки род
Женски род
средњи род
Као што се из наведених примера може видети, помоћу овог обрасца доби- ја се компаратив бројних придева који се (у позитиву) завршавају суфик- сом --/--, као и неких неизведених придева (исп. ). Треба имати у виду да се код придева изведених суфиксом --/-- компаративни наста-
вак додаје на окрњену основу (односну основу која се добија одбацивањем тога --/--: исп. >-,>-,> -, >