Page 11 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

Увод 11 руског народног језика у старословенски – тада почео да постаје, и до
данас остао, богослужбени језик Српске Православне Цркве.
У новој језичкој средини, српској, рускословенски се у извесној мери прилагодио српском језику. Такво србизирање одразило се, пре свега, у србизирању изговора. Различита гласовна вредност појединих сло- ва заједничких рускословенској и српскословенској азбуци јесу еле- менти које су Срби морали учењем савлађивати у сусрету с рускосло- венским богослужбеним књигама.
Руски изговор, који су преносили руски учитељи, није био прихва- ћен од стране српских ученика, јер је представљао „насиље“ над фо- нетским системом српског језика. Кроз читав XVIII век и делом XIX
– све до Вукове реформе, поједина слова заједничка рускословенској и српскословенској азбуци имају код српских писаца различиту гла- совну вредност и различит начин обележавања.
Под утицајем ових двају језика, српског (говорног) и српскословен- ског (књижевног), рускословенски се на српском говорном подручју изменио, пре свега, на пољу говорне реализације. Тако је настала срп- ска редакција рускословенског језика, код Срба позната као цркве- нословенски језик, чије основне одлике представљају резултат проце- са србизирања рускословенског језика. Основицу црквенословенског језика у Срба представља, дакле, рускословенски језик прилагођаван српском изговору. У најкраћем, данашњи црквенословенски језик у Срба јесте рускословенски са српским изговором.