Page 9 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

Увод 9
Појава споменика српске редакције, крајем XII века, може се обја- шњавати само ранијим формирањем једне организоване писмености код Срба. Стога се може прихватити закључак који износи Ђ. Три- фуновић: „Образовање српске редакције завршило се током XII века. После тога, већ од XII столећа, сређује се правопис, који кроз разне епохе преживљава разне промене (зетско-хумски, рашки старији, ра- шки млађи, рашко-ресавски, ресавски). Унутрашњи, пак, развој пра- вописа прати споља његов неразлучиви чинилац – писмо “ (Стара српска књижевност: основе, 85). Тај век узима се, дакле, као почетак српске редакције старословенског језика.
Основна карактеристика српскословенског језика јесте диглосија. Диглосија означава употребу двају језичких типова у истој друштве- ној заједници, уз функционалну диференцијацију тих типова. Функ- цију „вишег стила“ обављао је српскословенски језик, док је народни језик функционисао као „нижи стил“, прикладан за писање о ствари- ма из свакодневног живота.
Словенска писма. У време настанка старословенског језика, за по- требе словенског богослужења настала су два писма: глагољица и ћи- рилица1. Глагољица је прво словенско писмо2 и њу је саставио Кон- стантин Философ (Ћирило) по узору на грчки алфавит, тј. на тзв. минускулу (мала писана слова), али вероватно и по угледу на сама- рићанско, готско и коптско писмо, која је познавао. Ћирилица је на- стала од грчког уставног, свечаног писма (тј. од тзв. унцијале, мла- ђег лика мајускуле, односно великих штампаних слова) и допуњена је словима којих у грчком алфавиту није било, и то у Преславу, у вре-
1 Оба писма, и глагољица и ћирилица, готово идеално су прилагођена фонетском систему старословенског језика.
2 Неки од значајнијих доказа о већој старини глагољице (које наводи А. Сељишчев) су следећи: Ћирилица се у графији слова за словенске гласове угледа на глагољи- цу; на приоритет глагољице упућује и бројна вредност слова у оба писма; у глагољ- ским споменицима налазимо архаизме протооригинала далеко више него у ћирил- ским; територијална распрострањеност глагољице сведочи о њеној већој старини: у Моравској се употребљавала глагољица, а не ћирилица; делатност ученика Свете солунске браће одвијала се претежно на тлу Македоније и суседне Албаније, где је писменост била глагољска; понекад је текст на пергаменту исписан глагољицом бри- сан и исписиван ћирилицом; постојање графема  и  у ћирилици указује на то да је ћирилица настајала онда када групе [ks] и [ps] већ нису биле стране словенском гласовном систему, што говори о каснијем стању тог система; у ћирилски текст че- сто су уношене поједине речи, а понекад и цели редови глагољског оригинала и др. (исп. Николић 2008: 18, 19).