Page 7 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

Увод
О старословенском језику. Почеци словенске писмености везују се за просветитељску делатност Свете и Равноапостолне браће Ћирила и Методија, која је у свом пуном виду започета 863. године на тлу Велике Моравске. Наиме, исте године великоморавски кнез Растислав (842– 871) упућује посланство византијском цару Михаилу III (842–867) са молбом да му пошаље таквог „епископа и учитеља“ који би превео богослужбене књиге и који би, што је најважније, моравском народу објашњавао и приближио хришћанску веру на разумљивом, словен- ском језику. У Цариграду је понуда кнеза Растислава добро примљена и одлучено је да се у Моравску пошаље једна верско-културна миси- ја нарочитог типа и посебног метода рада, на чије су чело поставље- на браћа Константин – Ћирило и игуман Методије, учени и угледни људи, већ искусни у пословима ове врсте, јер су они – како је то Браћи образложио сам цар Михаило – „обојица Солуњани, а Солуњани чи- сто говоре словенски“.
Пре поласка на пут у Моравску, Константин је заједно са Методијем и другим сарадницима саставио одговарајуће писмо за словенски је- зик и превео богослужбено јеванђеље и друге основне богослужбене књиге. Тако опремљени, Браћа и сарадници стигли су у Моравску 863. или, најкасније, 864. године.
У Моравској су Константину и Методију додељени ученици како би их Браћа научила словенској писмености и припремила за свештени- ке. Поред тога, Браћа су радила на увођењу словенског богослужења и организовању националне цркве, а наставила су и са превођењем библијских и других богослужбених књига.
После Методијевог упокојења, у Моравској су наступили тешки дани за словенско богослужење и словенску писменост. Ћирилови и Ме- тодијеви ученици, изложени прогону немачког и романског свештен- ства, доживели су различиту судбину: део њих продаван је као робље на јадранским отоцима, део се спасио побегавши преко Београда у бугарску престоницу Преслав.
Иако су били прогнани из Моравске, многи њихови ученици пренели су праксу словенске писмености у друге крајеве словенског света. За