Page 8 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

8 Црквенословенски језик у Срба: Ортоепија и ортографија
време владавине бугарског цара Симеона (893–927) развија се снажан центар ћирилске словенске писмености на његовом двору у Пресла- ву. С друге стране, најјаче жариште глагољске словенске писмености распламсало се на тлу данашње Македоније, на обалама Охридског језера, где је нашао уточиште и деловао велики број прогнаних уче- ника, на челу са Климентом и Наумом.
Када је реч о српском терену, прихватање писмености у српским земљама текло је, вероватно, упоредо с примањем хришћанства у време византијског цара Василија I, а у време када је тадашњим срп- ским областима владао кнез Мутимир. Непосредних сведочанстава о томе нема, али се претпоставља да је у централној српској области (која је касније названа Рашка и којом је владао кнез Мутимир) 873. године прихваћен позив папе Јована VIII за укључивање у Методи- јеву моравско-панонску архиепископију. Уколико поменути позив и није прихваћен, писменост је на ове просторе морала стићи убрзо, током краткотрајног ширења Симеонове Бугарске. Други правац ши- рења писмености ишао је из правца Јадранског приморја ка унутра- шњости Балкана.
Старословенске књиге нису долазиле у српске земље из западних кра- јева ћирилометодијевске традиције, већ са југа, из Охридске школе. Ширење хришћанства и укључивање у панонско-моравску архиепи- скопију условило је прихватање тековина Свете браће, које су допри- неле општем културном напретку Срба, а најпре прихватање првог књижевног језика свих Словена – старословенског.
Основна функција старословенског језика била је литургијска, али је временом старословенски постао општи књижевни језик Словена. Наиме, почев од XII века, у граматичку структуру старословенског језика почињу упливавати језичке црте народних језика (српског, ру- ског, бугарског и других). Овде можемо говорити о тзв. периоду ре- дакција, јер се тада формирају националне редакције старословен- ског језика, као што су српска, руска, бугарска и друге (односно српскословенски језик, рускословенски језик итд).
Дуги ток посрбљавања старословенског језика и образовања српске редакције – српскословенског језика – завршио се током XII века. У процесу прилагођавања старословенског језика српском изговору, упрошћен је фонолошки систем старословенског. У читавом разма- ку од XII века до тридесетих година XVIII века српскословенски је- зик вршиће функцију књижевног језика у Срба.