Page 10 - Crkvenoslovenski jezik u Srba - Ortoepija i ortografija

10 Црквенословенски језик у Срба: Ортоепија и ортографија
ме владавине цара Симеона. Претпоставља се да је такво преуређење ћирилице за потребе старословенског језика начинио ученик Пре- славске школе Константин Презвитер, делимично и по узору на гла- гољска правописна решења. Такође, познато је и то да је ученицима Солунске браће у Преславу понуђено да раде на преудешавању ћири- лице, но да они на то нису пристали: двојица међу њима, Климент и Наум, желели су остати верни глагољској традицији својих учитеља, због чега напуштају Преслав и одлазе далеко на југозапад, у Охрид, где настављају неговати употребу глагољског писма.
Најзад, када је реч о употреби писама код Срба, глагољица се од X до XII века употребљавала напоредо са ћирилицом, да би потом ћири- лица, као практичнија и ефикаснија, већ негде у XII веку потиснула глагољицу. Овде, ипак, треба поменути и то да глагољица, иако тада истиснута као званично писмо, код Срба није заборављена све до XIV–XV века. Коначно, развој српске ћирилице, као засебне међу сло- венским ћирилицама, прати се од XII века, или, прецизније, од појаве слова ђерв, које старословенска ћирилица није познавала3.
Црквенословенски језик у Срба. После велике сеобе Срба под Па- тријархом Арсенијем III Чарнојевићем и доласком у крајеве Јужне Угарске, српски народ, изложен верском и језичком притиску като-
личке средине, духовно се окреће Русији и обраћа јој се за помоћ. Ре- зултат те српско-руске културне оријентације јесте отварање славен- ске школе у Сремским Карловцима 1726. године.
Прву славенску школу водио је Максим Суворов, често уз помоћ сво- га брата Петра, до 1731. године. Уместо Суворовљеве славенске, 1733. године почела је рад славенско-латинска школа у којој је предавала група руских учитеља из Кијева на челу с Емануилом Козачинским, а која је трајала до 1737. године. На тај начин русификовање срп- ских школа, започето за време митрополита Мојсија, настављено је и у време митрополита Вићентија Јовановића. Његовим настојањем, крајем 30-их година XVIII века цркве и манастири београдско-карло- вачке митрополије били су снабдевени руским богослужбеним књи- гама. Тако је рускословенски језик, као каснија руска редакција ста- рословенског – у питању је варијетет који је настао уношењем црта
3 Ово слово је у почетку имало гласовну вредност ђ, да би касније постало дво- функционално, те се њиме обележавао и глас ћ.