Page 111 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Заменице 111
Мушки род
Женски род
средњи род
Н
 ()
 ()
 ()
Г



Д



А
, 


В
—
—
—
И



Л



Н



Г



Д



А



В
—
—
—
И



Л



Н



Г, Л



Д, И



А



Обратите пажњу на то да заменице м. р. у генитиву једнине имају наставак -, а у акузативу -.
У косим падежима, после предлога, лична заменица добија - које се оба- везно јотује: ,,  . Заменица м. р. у акузативу  скраћује се у :,, .
Облици генитива ове заменице користе се за означавање присвојне заме- нице трећег лица његов, његова, његово (;  ). Облик присвојне заменице посведочен је јед- ним примером:  (Римљ 8, 9).
Као семантичко-диференцијална категорија користе се графичка средства:  у генитиву множине (са исо акцентом) и  у акузативу множине (са апострофом). Са апострофом се пише и облик  у дативу множине, за разлику од инструментала једнине .
Везник нема самостални акценат, а над заменицом  (А јд м. р.) стоји ак- ценат апостроф.
Пази!
• Заменица , ,  представља образац промене меке варијанте проме- не заменица.
двојина МноЖина једнина