Page 120 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Придеви
Придеви су несамосталне одредбене речи које стоје уз именице и ближе их одређују, означавајући особине бића, предмета и појава исказаних тим име- ницама. Са именицом уз коју стоје слажу се у роду1, броју и падежу. Поред поменутих, придеви имају још две морфолошке категорије: придевски вид и компарацију (степен поређења).
■ Морфолошка категорија придевског вида има две конкретне вредности:
– неодређени (краћи) вид и – одређени (дужи) вид.
Разлика међу поменута два вида заснива се на разликовању неодређености (непознатости) и одређености (познатости) појма уз чије име придев стоји. Придев у неодређеном виду добија се као одговор на питање какав?, а при- дев у одређеном виду – као одговор на питање који? (исп. /неодређе- ни вид/: /одређени вид/). Такође, разлика међу поменутим придев- ским видовима огледа се и на плану њихове промене: придеви у неодре- ђеном виду имају именичку промену, а придеви у одређеном виду – заме- ничку.
■ О компарацији (поређењу) придева биће речи у каснијем тексту.
Придеви неодређеног вида
Придеви неодређеног вида су придеви који се у номинативу једнине завр- шавају на - или - (м. р.), - или - (ж. р.) и - или - (ср. р.). Та двојакост за- вршетка сврстава придеве неодређеног вида у две варијанте промене – твр- ду и меку. Како имају наставке промене именица, промена придева неодре- ђеног вида спада у именичку промену.
Тврда промена
У ову промену спадају придеви који се у номинативу једнине завршавају на - (м. р.), - (ж. р.) и - (ср. р.). Придеви мушког и средњег рода мењају се по
обрасцу промене именица мушког и средњег рода основа на -ŏ-, а приде- ви женског рода по обрасцу промене именица женског рода основа на -ā-.