Page 121 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 121
Придеви 121
Мушки род
Женски род
средњи род
Н
Г
Д
А
В
И
Л
Н
Г
,
,
,
Д
А
В
И
Л
Н, А, В
Г, Л
Д, И
, -
Напомене за тврду промену
• Постојање двеју засебних форми за акузатив једнине код придева мушког рода (и у мекој и у тврдој и у мешовитој промени) заснива се на семантич- кој опозицији категорије живо: неживо (исп. – неживо: – живо).
• Облик вокатива једнине мушког рода код придева једнак је облику номина- тива једнине, али када је тај придев поименичен и употребљава се самостал- но, онда вокатив једнине има именички наставак -:
(Лк 12, 20).
• У инструменталу једнине придева мушког и средњег рода не јавља се одго-
варајући наставак именичке промене (-), већ је наместо њега заступљен
наставак -.
• У вокативу једнине придева женског рода не јавља се наставак именичке
промене (-), него се јавља наставак -.
• У генитиву, дативу, инструменталу и локативу множине, дативу и инстру-
менталу двојине придева женског рода наставци се разликују од наставака именичке промене, што се може тумачити својеврсним утицајем наставака за мушки и средњи род.
двојина МноЖина једнина