Page 186 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Синтакса
Синтакса (старогр. syn – „са, заједно“, taxis – „ред, распоред“) део је граматике који изучава принципе на основу којих се од речи формирају реченице као целовите (завршене) јединице усмене или писане комуникације.
У синтаксичке јединице спадају:
1. комуникативне реченице;
2. предикатске реченице;
3. синтагме; 4. речи.
■ Комуникативна реченица је синтаксичко-комуникативна јединица ко- јом се исказује целовита (завршена) порука и устројена је према принципи- ма црквенословенског синтаксичког система. На плану интерпункције ка- рактеришу је велико слово на почетку и одређени интерпункцијски знак на крају, а на плану интонације карактеришу је обједињавање свих њених де- лова у једну интонациону целину и спуштање гласа на крају, чиме се пока- зује да је порука завршена.
Нпр.: Вёрую во є3ди1наго бGа nц7A вседержи1телz, творцA нб7у и3 земли2, ви6димымъ же всBмъ и3 неви6димымъ.
■ Предикатска реченица је синтаксичка јединица формирана помоћу гла- гола у личном (финитном) глаголском облику употребљеног у функцији предиката. Предикатском реченицом означавају се различите ситуације, односно радње, стања, збивања, процеси и сл.
Нпр:   j (Мт 2, 1)
        (Мт 9, 26)    (Мк 4, 14)
Однос предикатских и комуникативних реченица
За образовање комуникативне реченице потребна је бар једна предикатив- на реченица. Међутим, комуникативна реченица у свом саставу може има- ти и две или више предикатских реченица. Ако се комуникативна реченица састоји само од једне предикатске реченице, она је по свом саставу проста, а ако у састав комуникативне реченице улазе две или више предикативних реченица, каже се да је таква комуникативна реченица сложена.
У даљем тексту биће изложено неколико сложених реченица, у оквиру ко- јих ће предикатске реченице бити раздвојене косом цртом: