Page 187 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 187
Синтакса 187 Kдsтъ ўб0зіи,/ и3 насhтzтсz,/ и3 восхвaлzтъ гDа взыскaющіи є3гw2,/ жив†
бyдутъ сердцA и4хъ въ вёкъ вёка.
Поми1луй мS б9е, по вели1цэй ми1лости твоeй/ и3 по мн0жеству щедр0тъ твои1хъ њчи1сти беззак0ніе моE.
■ Једна од важних особина именица, придева, прилога и глагола јесте та да њихово значење може бити допуњено или одређено значењем синтаксич- ких јединица које се везују за њих. Тако настаје посебан тип синтаксичке је- динице који се назива синтагма. Свака синтагма састоји се из центра (који представља њено лексичко језгро) и једног или више зависних конституе- ната. У зависности од тога да ли је центар синтагме именица, придев, при- лог или глагол, разликујемо именичне, придевске, прилошке и глаголске синтагме.
А) Именичке синтагме. Центар именичких синтагми је, природно, имени- ца, а зависни конституенти именичких синтагми имају функцију атрибута.1
1 Џ§е нaшъ; всsкое врeмz;
2 мн0жеству щедр0тъ твои1хъ;
3 ;
и4мz твоE; должникHмъ нaшымъ;
є3ди1но кRщeніе; жeртву прaвды;
;
Е#динор0дный сн7е;
1) У првом случају реч је о тзв. конгруентним атрибутима, будући да они конгруирају (слажу се) са именицом у функцији центра синтагме (у роду, броју и падежу). Пажњу привлачи чињеница да у црквенословенском јези- ку конгруентни атрибут може стајати и испред и иза именице која предста- вља центар синтагме. Функцију конгруентног атрибута могу имати приде- ви, придевске синтагме, придевске заменице и редни бројеви.
2) У другом случају реч је о неконгруентним или тзв. падежним атрибутима. Као падежни атрибути могу се употребити именице и именичке синтагме у неком зависном падежу, са предлогом или без предлога.
3) У трећем случају реч је о посебном виду атрибута, односно о тзв. атри- бутивима. Наиме, именичком појму може се директно приписати садржај неке именице (или именичке синтагме), којима се сужава значење исказано именицом са функцијом центра синтагме или су у питању титуле, називи сродства или сличне квалификације, као и различити називи.
Б) Придевске и прилошке синтагме. Придевске и прилошке синтагме нај- чешће се формирају од описних придева и прилога за начин. То су квали- фикативне речи којима се исказују карактеристике именичних односно глаголских појмова, и то карактеристике које се углавном могу јављати у различитом степену.
