Page 188 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 188
188 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Центар придевских синтагми је, природно, придев, а центар прилошких
синтагми – прилог. Нпр.:
В) Глаголске синтагме. Центар глаголских синтагми је глагол у неличном глаголском облику (сетимо се да глаголи у личном глаголском облику слу- же за образовање предикатске реченице).
Нпр.: Пролог, 28. август.
■ Реч је, за синтаксу, проста, недељива нерашчлањива јединица.2
За образовање и систематизацију синтаксичких јединица нарочито је ва- жна подела речи на конституентске и помоћне. Конституентске речи озна- чавају бића, предмете, ситуације и сл. и представљају лексичко језгро син- таксичких јединица. У њих спадају именичке, придевске, прилошке и гла- голске речи. С друге стране, помоћне речи употребљавају се уз синтаксич- ке јединице да конкретизују њихове функције и односе и обележе њихова граматичка значења. У њих спадају предлози, везници и речце.3
Свака реч се у реченици употребљава у одређеном граматичком облику који одговара синтаксичкој функцији и граматичком значењу које та реч има у реченици.
Основне синтаксичке функције
Основни тип предикатске реченице црквенословенског језика јесте онај који подразумева два главна реченична конституента – субјекат и преди- кат. Остали реченични конституенти могу имати функцију различитих одредби и допуна.
■ Субјекат именује носиоца ситуације, а по свом саставу је именица, име- ничка заменица или именичка синтагма. У неким случајевима функцију су- бјекта врше и зависне реченице или глагол у облику инфинитива. Консти- туентска јединица у функцији субјекта обично стоји у номинативу (и тада је реч о тзв. граматичком субјекту), али може стајати и у неком зависном падежу (и тада говоримо о логичком субјекту).
Понекад субјект може бити изостављен у реченици, али се он подразу- мева.
■ Предикатом се реченична ситуација именује, конкретизује и припису- је субјекатском појму. Он је централни реченични конституент. Типичан
2 Рашчлањивање речи је могуће, но њиме се бави други део граматике – морфологија. 3 И помоћни глаголи могу се убројати у помоћне речи.
