Page 190 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 190
190 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Ипак, овакав правилан распоред речи није увек сачуван. Преводиоци цр- квених књига често су се држали грчког реда речи, који не одговара духу словенског језика, због чега су речи неретко разбацане, те на први поглед може бити тешко да се нађе реченични смисао без дубљег улажења у текст. У таквим случајевима речи треба прегруписати стављајући их у горе изло- жени редослед.
На пример: = .
Напомене о реду речи у реченици:
• Некада се у реченици јављају и примери испуштања облика помоћног глагола који представља свезу, нарочито у 3. лицу: (Пс 110, 10).
• Реч која ближе одређује именицу чешће стоји после речи коју одређује ( ).
Падежни систем. Значења и функције падежа и предлошко-падежних конструкција
Падежи су именски облици којима се означавају различити односи у рече- ници. Како постоји више односа него што има падежа, то уз падеже посто- је и предлози који „држе“ речи у систему реченица и одређују њихове одно- се са другим речима у реченици. Сама реч „падеж“ значи мењање. То би се сликовито могло приказати као „котрљање“ речи низ степенице, при чему свака степеница представља „степен палости“ који даје функцију речи која се на њему налази.
Употреба падежа
Падежни систем црквенословенског језика састоји се из седам падежа: два независна и пет зависних. Номинатив и вокатив имају своје пуно значење и ван реченице, јер сами изражавају пуне појмове и зато се они називају и самосталним (апсолутним) или независним падежима. Остали падежи до- бијају своје значење само у реченици и због тога се називају несамостал- ним или зависним падежима. Падежни односи у црквенословенском јези- ку исказују се предлозима или без њих. Без предлога се употребљавају не- зависни падежи – номинатив и вокатив. Само са предлозима употребља- ва се локатив, а остали падежи – генитив, датив, акузатив и инструментал
– употребљавају се и са предлозима и без њих, у зависности од значења које треба да унесу.