Page 192 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

192
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
3.
4.
5. 6.
7. 8. 9.
10.
11.
12.
Аблативни генитив показује од чега нешто потиче или од чега се раста- вља или удаљава:     (Лк 22, 35). Аблативним се сматра и генитив који стоји уз глаголе који означавају душевно стање:            (Мк 8, 38),     :
  (Мк 11, 32).
Временски (темпорални) генитив указује на време вршења радње, а распо- знаје се као одговор на питање када:      
    (Мт 21, 34). Уместо временског генитива често се упо- требљава датив.
Квалитативни генитив означава каквоћу (порекло, карактер, узраст, мате- ријал, предназначење итд.) имена уз које стоји:      
  (Лк 19, 12),      (Мт 21, 13). Компаративни генитив употребљава за сравњење нечега с нечим или неким:  j     j (песма Богородици). У
српском језику преводи се уз додавање предлога од.
Одрични (словенски) генитив употребљава се као допуна уз глаголе одрица- ња или са одричним речцама , , :       (Пс 3, 3). Узвични генитив употребљава се у вези са узвицима , :  
.
Узрочни (каузални) генитив изражава узрок или порекло радње: 
          (Мт 2, 18). Генитивом се изражава и мера величине предмета:                      (3 Цар 6, 3).
Предлог  одређује циљ и ставља се после именице или заменице, одно- сно придева. Ако одређује две речи, ставља се између њих:        (Символ вере).
Генитивом се исказују допуне глагола који изражавају жељу, надање, очеки-
вање и разна осећања:      (Мт 5, 6).
■ Датив је граматичка ознака за трећи падеж који се најчешће употре- бљава уз глаголе који значе давање, намењивање, упућивање, усмереност. Основна намена датива је да казује коме или чему је намењено или чему се као циљу нешто упућује. Укратко – датив је падеж намене и циља:  
  (Лк 20, 45). У зависности од употребе, разликује се више облика датива.
1. 2. 3. 4.
Посесивни датив употребљава се уместо посесивног генитива и показује припадност:           (Символ вере).
Датив користи (comodi) и датив штете (incomodi) изражава радњу која се врши некоме на корист или на штету:         
  (Јн 2, 4).
Датив са функцијом логичког субјекта изражен је следећим примерима: 
            j     (1 Кор 4, 9).
Датив са инфинитивом у црквенословенском језику је конструкција која од- говара у потпуности латинском и грчком акузативу са инфинитивом и упо-