Page 191 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 191
Синтакса 191 Независни падежи
■ Номинатив јесте основни облик у којем се именичка јединица налази када је употребљена ван реченице. У том облику се именске речи наводе и као одреднице у речнику.
Морфолошки посматрано, термином „номинатив“ означава се први падеж у систему падежа. Основне синтаксичке функције номинатива су следеће:
1. 2. 3.
функција субјекта: (Пост 1, 1). функција именског дела предиката: (Јн 1, 11). функција допунског предикатива:
• (Лк 1, 35);
• : : (Мт 21, 13).
Именска јединица која има функцију допунског предикатива може стајати не само у номинативу, већ и у инструменталу без предлога.
Најзад, номинатив, уз све поменуте, има још једну функцију: он се употре- бљава уз поредбену речцу , : j
(Пс 102, 15).
■ Вокатив. Именичка јединица која стоји у вокативу није део реченичне структуре. Функција овог падежа, дакле, није синтаксичка, већ комуника- тивна – он служи за дозивање, обраћање, скретање пажње на нешто; упо- требна вредност вокатива је апелативна. У начелу, апел се може упућивати само бићу. Но, ако у вокативу стоји име неког другог појма, у питању је пер- сонификација.
• (Пс 103, 1).
Када постоји жеља да се нешто јаче истакне, испред облика вокатива ставља
се узвик:
•
Зависни падежи
■ Генитив је зависни падеж са веома много значења, због чега је његова употреба врло широка. У даљем тексту биће изложене и објашњене разли- чите врсте генитива.
1. 2.
Посесивни (присвојни) генитив показује коме нешто припада: (Јн 14, 2).
Партитивни генитив означава неку количину и казује да се узима део не- чега: (Лк 5,6); (Лк 15, 12); (Молитва благосиља- ња петохлебнице).