Page 189 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Синтакса 189 облик предиката је глагол у неком личном глаголском облику конгруент-
ном са субјектом у лицу, броју и, ако глаголски облик разликује род, у роду.
Предикат може бити главни или другостепени. Главни предикат означава се личним глаголским обликом, а другостепени предикат се означава парти- ципима неодређеног вида.
Када предикат има већу важност, појачава се именицом или партиципом створеним од истог корена или блиским по значењу. Ово стилско изража- вање познато је под називом плеоназам. За језик Старога Завета карак- теристична су плеонастичка изражавања:        (1 Мојс 3, 16). Овај стилски поступак, које одражава особе- ности старојеврејског језика, ушао је и у Нови Завет:            (Лк 22, 15). Под утицајем јеврејске и грчке ре- ченичне конструкције ушао је плеоназам и у црквенословенски језик.
Поред главних реченичних конституената – субјекта и предиката – у ре- ченици се јављају и зависни конституенти. Они могу бити разне допуне (објекти и др.) или одредбе (односно конституенти којима се пружају до- датне информације о времену, месту, начину, узроку итд. реализовања си- туације означене реченицом).
Објекат је реченични члан непосредно зависан од предиката, он је уства- ри допуна предиката. Функцију објекта обично има именица или заменица, али и друга именска реч која означава да се на њој врши радња или предста- вља циљ глаголске радње. Може да буде ближи (прави) и даљи (индирект- ни, неправи). Правим објектом се означава појава на коју прелази радња и он стоји у акузативу без предлога:       (Мт 5, 44). Даљи објекат је објекат у неком другом падежу осим акузатива или у акузативу с предлогом:       .
Ред речи у реченици
У великом броју случајева ред речи у црквенословенском језику исти је као и у српском, и у том случају нема потешкоћа при превођењу. Реченични центар увек је конституент у функцији предиката. Испред предиката стоји субјекат, који може имати своје додатке – атрибут или апозицију, а иза предиката следе допуне (објекти) и разне прилошке одредбе за време, место, начин, узрок итд.
•   j                     (Јн 17, 1);
•            (Мт 28, 11).