Page 51 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 51

Црквенословенски језик на Православном богословском факултету 51
 Враћање Православног богословског факултета на Универзитет усло- вило је и израду новог Статута по коме се наставни план и програм ускла- ђују са потребама и захтевима како Цркве тако и Универзитета. План и програм усвојен 2006. године, који није нигде публикован али је имао статус интерног нормативног документа, предвиђа да се црквенословенски језик на Православном богословском факултету изучава само на Општем смеру и само на I години студија са фондом од 2 часа (1+1) у I и 3 часа седмично (1+2) у II семестру. и носи 5 ЕСПБ бодова20 Српскословенски језик је са статусом изборног предмета заступљен на богословскоисторијској групи предмета на II години студија са фондом од 2 часа седмично и 6 ЕСПБ бодова21. Међутим, пошто се понуда изборних предмета мења, настава овог предмета извођена је 2006/07. и 2007/08, док се школске 2008/09. године није нашао у понуди из- борних дисциплина. Српскословенски језик није наведен ни у документа- цији за акредитацију Факултета поднетој 5. новембра 2008. године. Међутим, већ од школске 2009/10. године српскословенски језик поново је у понуди из- борнихдисциплина наосновнимстудијамаопштегиосновнимимастерсту- дијама практичног смера.
Планом и програмом из 2006. године прецизиран је и садржај и циљ наставе црквенословенског језика. Садржај наставе представља формира- ње представе о теолошком утемељењу језичког феномена, литургијском контексту функционисања језика, појму и обележјима богослужбеног је- зика (из дијахронијске и синхронијске перспективе), интеракцији језичког и културног феномена, функционално – стилистичким обележјима језика богослужења и језика теологије; стицање знања о славистици научној ди- сциплини, о релевантној теоријској литератури и лексикографским при- ручницима; стицање основних теоријских знања у функционисању цр- квенословенскога језика као богослужбеног језика Српске цркве као и о његовој структури. У оквире садржаја наставе убраја се и систематизација граматичких знања, умења и навика формираних у претходном школовању и у оквиру студијских предмета са којима црквенословенски језик оства- рује најтешњу корелативну везу; упознавање типолошких одлика црквено- словенског језика у односу на старословенски, српскословенски, савремени српски и савремени руски језик, уз указивање на истоветности, сличности и разлике у њиховој структури и функционисању као и формирање уме- ња структурно-семантичке анализе црквенословенског текста у циљу аде- кватног транспоновања на српски стандардни језик, упознавања са лексич- ко-фразеолошким, граматичким и стилистичким проблемима превођења,
20 АПБФ, Записник са седнице Савета одржане 8. јуна 2006. 21 Информатор о упису на студије.
 






























































































   49   50   51   52   53