Page 62 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

62 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
наставу, и по одлуци савета у наставним активностима на црквенословен- ском језику замењивао га је Д. Протић а на руском и старословенском јези- ку Д. Калезић.75 Био је одсутан у извесном периоду и школске 1997/98. годи- не, када га је, до повратка са боловања, замењивао Д. Протић.
Димитрије Е. Стефановић, у свом невеликом али значајном раду у области црквенословенистике,76 резимира оно што је већ изречено о цр- квенословенском језику у српској говорној средини77 и закључује да се цр- квенословенски текстови читају и певају „углавном, према правилима фо- нетике стандардног српског језика. Српски изговор тих текстова донекле је учвршћен према моделима српскословенског...“.78 Он, као и Драган Про- тић, који је својим кратким радом о скраћеницама у црквенословенском је- зику79 дао допринос правилном изговору црквенословенског језика, полазе са темеља које је поставио Петар Ђорђић, који је први у ширим цртама ука- зао на србизирани изговор црквенословенског језика. Драган Протић је те- оријско знање преточио и у преводе са црквенословенског језика, не само богослужбених текстова.80
Савет Православног богословског факултета, увиђајући значај цркве- нословенског језика за богословље и свеукупан живот лаоса у црквеној за- једници, изабирао је за предаваче црквенословенскога језика еминентне филологе датог времена. Јер, како од познавања материје која се предаје и изучава, тако и од личности самог предавача, његове преданости и спо- собности, зависи заинтересованост за изучавање, али и усвајање црквено- словенског језика. Предавачи црквенословенскога језика на Православном богословском факултету после Другог светског рата оставили су иза себе значајне научне прилоге из ове области и преводе црквенословенских тек- стова, представљајући тако темељ за развијање и изучавање овога језика у црквеним установама Српске православне цркве и другим образовним установама српске провенијенције.
75 АПБФ, Записник седнице Савета професора Богословског факултета одржане 29. јуна 1994. године.
76 Позната је кратка библиографија Д. Стефановића: Н. Родић, Изабрана библиографија радова садашњих сарадника Старословенског одсека Института за српски језик САНУ. – Славистика, III, Београд 1999, 326–328.
77 Д. Е. Стефановић, Нешто о транскрипцији певаних рускословенских богослужбених тек- стова. – Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 15, Нови Сад 1994 (шт. 1995), 65–74; Д. Стефановић и Д. Е. Стефановић, Прилог проучавању односа између места мелодиј- ског и језичког акцента у српском црквеном народном појању на примерима Осмогласника Сте- вана Стојановића Мокрањца. У: Стојан Новаковић – личност и дело, Београд 1995, 399–404.
78 Д. Е. Стефановић, Нешто о транскрипцији певаних рускословенских богослужбених тек- стова, 65.
79 Д. Протић, Скраћено писање речи. – Богословље, 1–2, Београд 1993, 87–89.
80 Д. Протић, Црквено песништво, Београд: Богословски факултет Српске православне цркве 2001; Јосиф Троношац, Троношки родослов. Превео др Драган Протић. Шабац 2008.