Page 64 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 64
Фонетика
Напомене о изговору
Слово се изговара као и у српском – а: . Када се у страним речима пише после самогласника – најчешће после , (уместо ) али и дру- гих вокала, изговара се ја: j, jç, , , (Илија, литур- гија, фијал, паче јелеја, Зоја).
Друго слово, буки, (b) има гласовну вредност б: b, b, b, b (Бог, Богородица, благ, блажити).
Слово вједи () има гласовни рефлекс као и у српском – в: , , ?, (восток, ваших, врата, војин).
Слово се изговара као и у српском – г: . У речима страног порекла, се испред , , изговара као н: , , , . Реч (име) представља изузетак (изговара се Агеј).
Следеће слово азбуке – добро () – има гласовну вредност д: , , , , (держава, десница, древо, длан, даже)
Следеће слово – јест – јавља се у два облика, као уско јест и као широко јест.
Тзв. уско јест () има двојак изговор: е и је.
Као е изговара се када стоји после палаталних сугласника и (који се јотују): , , , (земљеју, по њем, зање, туње) и уопште после веларних сугласника: , , (прејдеши, же, предаша). Као је изговара се када стоји после самогласника: , , b (знаменије, моје, подобајет), као и када је реч састављена од предлога и речи која почиње са : b (пише се и b али се у оба случаја изговара објемљу).
Тзв. широко јест () пише се на почетку речи и изговара се је: , , , , (јелико, јелеј, јестество, једин, језеро).
У речима страног порекла изговара се е: , (егзарх, епархија). На исти начин се изговара и у везнику (еда).
Слово – живјете () има гласовну вредност као и у српском – ж: , , , (живот, жертва, же, живет).
Слово – зјело () се изговара као српско з: , , , b, (злак, зјело, зло, злоба, зелије).
Слово – земља () има гласовну вредност као и у српском – з: , , , , (изволити, закон, злато, зрак, зачало).