Page 63 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Црквенословенски језик у Срба. Гласови и облици*1
Дуги ток посрбљавања старословенског језика и образовања српске ре- дакције — српскословенског — завршио се током 12. века. Тако од 12. века па до 30-их година 18. века српскословенски врши функцију књижевног је- зика у Срба.
После велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и доласком у нове крајеве, српски народ, изложен верском и језичком притиску католич- ке Аустроугарске, духовно се окреће Русији и обраћа јој се за помоћ. Резул- тат те српско-руске културне оријентације јесте отварање славенске школе у Сремским Карловцима 1726. године, да би крајем 30-их година 18. века цркве и манастири београдско-карловачке митрополије били снабдевени руским богослужбеним књигама, те је тако рускословенски језик тада почео да по- стаје — и до данас остао — богослужбени језик Српске православне цркве.
У новој језичкој средини, српској, рускословенски се у извесној мери прилагодио српском језику. Такво србизирање одразило се, пре свега, у ср- бизирању изговора: рускословенски текстови изговарају се, углавном, пре- ма правилима фонетике стандардног српског језика. Српски изговор тих текстова донекле је учвршћен према моделима српскословенског, који је као српска редакција старословенског био веома сличан рускословенском (на нивоу морфологије, синтаксе и лексике) и који је и после треће децени- је 18. века имао одређени утицај на језик цркве и књижевности. Различита гласовна вредност појединих слова заједничких рускословенској и српско- словенској азбуци јесу елементи које су Срби морали учењем савлађивати у сусрету с рускословенским богослужбеним књигама.
Под утицајем ових двају језика, српског (говорног) и српскословен­ ског (књижевног), рускословенски се на српском говорном подручју из­ менио, пре свега, на пољу говорне реализације. Тако је настала српска ре­ дакција рускословенског језика, код Срба позната као црквенословенски
језик, чије основне одлике представљају резултат процеса србизирања ру­ скословенског језика. Основицу црквенословенског језика у Срба пред­ ставља, дакле, рускословенски језик прилагођаван српском изговору. У најкраћем, данашњи црквенословенски језик у Срба јесте рускословен­ ски са српским изговором.
Имајући у виду ту чињеницу да црквенословенски језик у Срба пред­ ставља рускословенски језик прилагођен српском фонетском систему, а да су се сличности између ових двају црквених језика везаних за једну основу огледале нарочито у морфологији, синтакси и лексици, у даљем излагању указаћу на ортоепију црквенословенскога у Срба и изложићу правила ортографије и основе морфологије и синтаксе.
* Поглавља која следе преузета су из: Граматика црквенословенскога језика, Врњци 2016; Црквенословенски азбуквар, Београд 2021.