Page 80 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 80
80 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА Акценти
У црквенословенском језику постоје три акценатска знака: оштри акценат, тешки акценат и камора. Разликовање акценатских знакова није повеза- но с нарочитим произношењем. При читању црквенословенског текста, ак- ценат за нас губи значај зато што се речи наглашавају према српском прои- зношењу, тј. према правилима новоштокавског четвороакценатског систе- ма. Тако се, на пример, речи b (Н јд.) и b (Г мн.) исто изговарају.
Оштри акценат (узлазни) или j (acut) ставља се над самогласник на по- четку и у средини речи: , .
Тешки акценат (силазни) или j (gravis) стоји над самогласником на крају речи: , , . Ако пак после такве речи (која се завршава ак- центованим самогласником) стоје неакцентоване речи: b, , или заме- нице: , , , , , , , , онда се тешки акценат замењује оштрим:
, , а ове две речи чине акценатску целину.
Камора (, καμοçρα, περισπομενη̑) или облеченаја (узлазно-силазни) пише се у облицима множине или двојине који гласе исто као и облици јед- нине да би се направила разлика између њих: (Н јд.) – (Г мн.), b (Н јд.) – b (Г мн.).
Спиритуси
Ако реч почиње самогласником, над тим самогласником ставља се, по узору на грчки језик, спиритус, који се у црквенословенском назива . Он се јавља као тонкаја (спиритус ленис – ) или као густаја (спиритус аспер – {). Овај знак у црквенословенском језику нема гласовну вредност, он је само
„декоративни“ елемент.
Тонкаја стоји најчешће над почетним самогласником: , b.
Густаја се ретко појављује, најчешће у речима које почињу ижицом: { , {.
Спиритус може стајати заједно с акцентом – оштрим или тешким. Свезе ових знакова имају посебне називе.
Свеза спиритуса и оштрог акцента назива се исо (): , .
Свеза спиритуса и тешког акцента назива се апостроф (). Он обично стоји тамо где је потребно да реч иза тешког акцента буде једносло- жна. Таква реч је лична заменица 3. лица у А јд. и мн.: , , (А јд.), (А мн.).