Page 81 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Фонетика 81
За заменице  и  у неким облицима исо и апостроф представљају зна- ке граматичког разликовања:  (Н јд.) –  (Н мн.),  (И јд.) –  (Д мн.),  (Г мн.) –  (А мн.).
Исо и апостроф праве разлику и у категорији речи:  (прилог) –  (предлог). Заменица  пише се с акцентом, везник  – без акцента.
Титла
Сама реч „титла“ (j) потиче из латинског језика и значи натпис, звање, титула. Титла је ортографски знак који има двојаку функцију: с једне стра- не, служи за скраћивање речи, а с друге – показује бројну вредност слова. Једна врста титле је проста титла, означена само знаком ; њоме се упућује на скраћенице и бројну вредност слова. Друга врста титле се назива словна титла, названа по слову које се натписује: добро – титла, глагољ – титла, он или ончик – титла, рци – титла, слово – титла и друге; њоме се означава скра- ћивање. Има случајева када се титла као знак не бележи, него само изоста- вљено слово: . Скраћено или „под титлом“ пишу се, пре свега, речи које означавају религијска имена, појмове и предмете („nomina sacra“), а такође и фреквентне речи, тј. оне које су се често употребљавале.
Понекад се писањем речи с титлом или без скраћивања указује и на сво- јеврсну семантичко-диференцијалну функцију, тј. на различито значење речи:  (чита се ангел) означава Божијег посланика, Благовесника, Ан- ђела, а написано без титле –  – [чита се аггел] означава злог духа; на- писано b означава Истинитог, Живога Триипостасног Бога, написано пак b указује на многобожачког бога или идола; скраћеница  одно- си се на Бога, написано у пуном облику –  – има значење „госпо- дин“, „господар“; написано  односи се на Богородицу Дјеву а написа- но без скраћивања –  – указује на девојку уопште; значење скраћени- це j  је јасно, док се Исус син Сирахов пише j  .
Проста титла означава обично испуштање једног, ређе два или више слова. Словна титла се користи при испуштању више од једног слова. У натписи- ма на иконама постоји нарочита традиција скраћивања, која не мора бити иста као у књигама.
Чешћи начин скраћивања је контракција (испушта се средина речи), ређи – суспензија (испушта се крај речи).