Page 85 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

Морфологија
Морфологија је део граматике који се бави врстама и облицима речи.
Реч је утврђени, стални гласовни скуп, односно најмање један глас, који има значење и синтаксичку функцију.
Према облику у коме се јављају вршећи своју службу у реченици, све речи се деле у две групе: променљиве – које својим различитим облицима пока- зују различна стварна значења међу собом и различне односе према другим речима у реченици; и непроменљиве – које увек остају у једном истом, не- промењеном облику.
Променљиве речи међу собом се разликују, делећи се у две подгрупе: речи са деклинацијом – које имају морфолошке категорије падежа, броја и рода, и речи са конјугацијом – које имају морфолошке категорије лица и броја, као и времена, начина и стања.
Речи са деклинацијом (тзв. именске речи) обухватају следеће појединачне врсте: именице (substantiva), заменице (pronomina), придеви (adiectiva) и променљиви бројеви (numeralia).
Речи са конјугацијом су глаголи (verba).
Систем деклинације обухвата постојање следећих трију граматичких кате- горија: падежа, броја и рода. У црквенословенском језику, као и у српском, морфолошка категорија падежа има седам конкретних вредности: номина- тив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Падежи се јављају како без предлога, тако и са предлозима.
И код именских речи и код глагола постоје три конкретне вредности мор- фолошке категорије броја: једнина (singularis), множина (pluralis) и двојина (dualis). Још у старословенском језику запажамо редукцију двојине: одређе- ни падежи имали су исте наставке у двојини (Н – А – В; Г – Л; Д – И), што је наследио и црквенословенски језик. Има појединачних речи или група речи које се јављају у облику само једног броја, нпр. само у једнини (singularia tan- tum), само у множини (pluralia tantum), само у двојини (dualia tantum).
Као и у српском језику, и у црквенословенском се срећу три конкрет- не вредности морфолошке категорије рода: мушки (masculinum), женски (femininum) и средњи (neutrum).
У оквиру непроменљивих речи издвајају се следеће појединачне врсте: пре- длози (praepositiones), прилози (adverbia), везници (coniunctiones), узвици (interiectiones) и речце (particulae).