Page 86 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

86 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА Именице
Именице су самосталне променљиве речи које означавају неко биће, пред- мет или појаву – појам уопште, као скуп особина.
У ранопрасловенској фази развитка именичке деклинације издвајала се трочлана структура именица коју су чинили: корен + основински наставак (тематски наставак, тема) + падежни наставак (нпр. Н јд: gord + ŏ + s; Г јд: gord + ŏ + ōd). Корен и основински наставак заједно су чинили именичку основу. На основу основинског (тематског) наставка одређивао се тип име- ничке промене. Тако је, на пример, именица *gordŏs припадала -ŏ- основа- ма, јер је њен основински наставак ŏ.
Међутим, у старословенској фази развитка именичке деклинације, због различитих фонетских промена, променила се првобитна трочлана име- ничка структура, поставши двочлана: корен + падежни наставак (нпр. Н јд: + ; Г јд: + ).
Најзад, у црквенословенском језику, баш као и у старословенском, тип именичке промене одређујемо синхронијски, на основу падежних настава- ка дате именице у номинативу и генитиву, а сâмо име основе је старије, ди- јахронијско. Тако, на пример, на основу падежних наставака у номинативу и генитиву (-, -) закључујемо да именица припада -ŏ- основама му- шког рода, а сам назив основе (-ŏ-) је стари, ранопрасловенски.
Преглед црквенословенских именичких основа
Мушки род (masculinum):
-ŏ- >
-(Н јд):


-(Г јд):

-јŏ- >
ʼ-(Н јд):

ʼ-/-(Г јд):

-ŭ- >
-(Н јд):

-(Г јд):

-ĭ- >
-(Н јд):

-(Г јд):

-n- >
-, -(Н јд):
, 
-()-(Г јд):

У мушком роду, дакле, постоје 4 самогласничке основе (-ŏ-, -јŏ-, -ŭ-, -ĭ-) и једна сугласничка основа (-n-).