Page 89 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 89
Морфологија 89
Код деклинације именица са основом на и мешовитост промене је само ортографске природе – после слова и пишу се , , а не , , како би тре- бало код меке промене.
По овим основама мењају се и нека лична имена мушког рода.
Н
Г
Д
А
В
И
Л
Именица нема системску множину. Наместо ње, користи се збирна именица , која се деклинира по -јā- основама женскога рода (с тим што се у номинативу и вокативу ова именица налази у једнинском облику, док се и свим зависним падежима њене промене јавља множинска форма):
Н јд
Г мн
Д мн
А мн
В јд
И мн
Л мн
Напомене
Једнина:
• У дативу једнине многе именице мушкога рода -ŏ-/-јŏ- основа осим настав-
ка --, могу имати још и наставке --, који су добили аналошки пре- ма наставку за Д јд -ŭ- основа мушког рода:
(Мт 22, 21).
• Акузатив једнине именица мушкога рода -ŏ-/-јŏ- основа једнак је њиховом
генитиву једнине када именица означава биће. Уз то, акузатив може бити једнак номинативу, а не генитиву, када именица означава биће:
(Лк 15,23).
• Код личних имена која се у номинативу завршавају на - (),
вокатив има наставак -:.
• Именице и образују вокатив особеним начином, од старих осно-
ва (са задњонепчаним сугласником , односно ), са алтернацијом сугласни-