Page 90 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

90
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
• •
•
•
•
• •
•
• •
ка:,(< *otьke, *knęge). На исти начин образују вокатив и имени- це са суфиксом --:  –(и ),– .
У локативу једнине код именица меке промене обично се среће наставак -, али се под утицајем -ŏ- основа може срести и -, који условљава да сугласни- ци , , пређу у, ,по законима друге палатализације:  , , .
Множина:
Номинатив множине карактерише наставак -, при чему се испред наведеног наставка по законима друге палатализације сугласници,, мењају у ,,. Гдекадсесрећенаставак-уместо-: (Мт4,3);јавља- ју се такође и наставци -,- – код именица са завршетком -:(ДА 7, 58),  (ДА 7, 52). Именица  има тројаке облике: (под утицајем -ĭ- основа), , . Осим тога, неке именице могу имати и наставке (под утицајем -ŭ- основа мушког рода) -,-: . Именице које означавају имена народа а у Н јд завршавају се на - имају такође наставак
-у Н мн, при чему испада сингулативни формант -:  –  ,  - . У ову групу спада и пример:  –  .
У генитиву множине, код именица -ŏ- основа м. р. срећу се наставци -и
-. Једна иста именица може имати обе варијанте наставка:  (Прич 17, 6). Код именица са наставком -, ради разликовања од номинатива једнине, користе се особена графич- ка средства, тј. пише се слово  или камора. Код основа -јŏ- у Г мн могући
су наставци -(под утицајем -ĭ- основа),-(под утицајем -ŭ- основа му- шког рода):j.
У дативу множине гдекад се пред наставком -појављује проширење осно- ве групом -- под утицајем -ŭ- основа мушког рода: . Наставци - и -у дативу множине пишу се са и  због тога да се ра- зликују од наставака - и -у инструменталу једнине.У страним ре- чима које се у Н јд завршавају на -, датив множине може имати наставак
-уместо -: ии .
У акузативу и инструменталу множине код неких именица са основом на непчани сугласник среће се наставак -, да би се ови облици разликовали од
облика номинатива множине: Н мн:  – А, И мн: .
Облик вокатива множине код именица -ŏ- основа м. р. једнак је облику но-
минатива множине.
У инструменталу множине се код неких именица -ŏ- основа м. р. по-
јављују наставци -,-под утицајем других именичних основа: ,, (Пост 1, 28).
У локативу множине тврде варијанте промене чешће се среће наставак -,
а у мекој варијанти-. Осим тога, под утицајем других основа срећу се наставци–,-: (ПЗак 22, 12).
Двојина:
У двојини се подударају облици номинатива, акузатива и вокатива, а такође
генитива и локатива, као и датива и инструментала. Ово је својствено свим именичким променама.
У писању облика номинатива, акузатива и вокатива двојине, да би се разли- ковали од облика генитива једнине, користе се особена графичка средства, тј. пишу се слова ,  или камора: