Page 9 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед Словесна служба Свете Браће Ћирила и Меодија*
Имена Равноапостолних Ћирила и Методија у историји културе и ду- ховности Словена заузимају почасно место. Проучаваоци наслеђа Свете Браће наглашавају значај њиховог просветитељског рада за укључивање словенског света у актуелни контекст Византије и Европе у целини, вред- ност увођења у богослужење Цркве матерњег језика пастве, величину по- духвата превођења Библије и сакралних текстова на старословенски је- зик, смелост у постављању темеља словенске народне Цркве.1
У овоме поглављу изложићу црквено-просветни рад св. Ћирила и Ме- тодија међу словенским народима и указаћу на значај стварања словен- ског богослужења на народном језику, као и на еклисиолошки аспект њи- ховога рада. Као основни писани извори за познавање карактера лично- сти словенских Првоучитеља послужили су житија, службе и похвале по- свећене св. Ћирилу и Методију.2
Браћа Константин – Ћирило и Методије били су родом из Солу- на, другог по важности града Византијске империје, у којем је у то вре- ме живело много Словена, а нарочито је ближа и даља околина Солуна била густо насељена словенским живљем. Зато се и сматра да су Браћа
– иако по народности Грци – већ у детињству научили словенски језик. Браћа потичу из породице друнгара Лава, високог византијског војног и управног вође.
Старији брат Методије, рођен око 815. године, најпре је био високи државни чиновник, управник „словенске кнежевине“ – области настање- не Словенима у долини реке Струме, где је добро научио словенски језик. Међутим, оставио је световни живот и отишао, око 840. године, у Вити- нију, источно од Мраморног мора, и на Олимпу, монашкој држави у овој покрајини, у манастиру Полихроно, примио монашки чин, а касније је по- стао и игуман.
* Делови овог поглавља преузети су из: Богословље 2 (2013) 256-268.
1 О Светом Ћирилу и Методију, са литературом о њиховој делатности, види: Кирило-
Методиевска енциклопедия. Том II (И–О). (Главен редактор П. Динеков). София 1995, 265- 301; 388-423; 632-650. В. Савић, А. Голубовић, Прилог библиографији домаће ћирилометоди- јевистике. У: Свети Ћирило и Методије и Словенско писано наслеђе: 863-2013, Београд 2014, 447-542; А. Тахиаос, Света браћа Кирило и Методије, просветитељи Словена, Крагујевац 2018.
2 Климент Охридски, Константин Преславски и непознати писци, Ћирило и Методије: житија, службе, канони, похвале. (Приредио Ђ. Трифуновић. Превели И. Грицкат, О. Не- дељковић, Ђ. Трифуновић). Београд 1964.