Page 11 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед 11
последњих пламсаја оживљеног иконоборачког покрета. О његовој бор- би за иконопоштовање Климент Охридски у Похвали Ћирилу каже: „Та- кав је био учитељ овај: где год је осећао какву хулу на божански образ, он је као окриљен летео на све стране, јасним причама све саблазни разгонећи, правој вери учећи...“. У тој борби исказао је следовање исправном – ико- нофилском – учењу Цркве и, како сведочи његово Житије, на питање по- следњег иконоборачког патријарха Јована (832-843) „како вас није стид да указујете пошту икони ако је она насликана само до прса“ одговорио је овим речима: „... икона само лицем представља лик и слику онога ради кога је била насликана. Ко је гледа неће видети ни лице лава, нити лице риса, него лик онога кога представља“ (гл.V).
Пре Моравске, Константин је учествовао у двема мисијама, у који- ма се испољила његова полемичка вештина: арапској и хазарској мисији. Константиново учешће у њима сведочи о његовој богословској ерудицији и познавању Светога Писма и Предања. Прва Константинова мисија до- годила се око 851. године – „Философу је тада било 24 године“ (Житије Ћи- рилово, гл. VI) – када је боравио на двору арапског калифа Ал Муатаваки- ла у Самари на реци Тигру у Малој Азији. Том приликом успешно је водио верске диспуте са мухамеданцима, током којих је, као носилац византиј- ско-хришћанске културе, указао на паганске елементе њихова веровања, на разлику између Мухамедовог учења и Христовога Јеванђеља – ту је по- казао и своје познавање корана – и осветлио веру у Свету Тројицу. А до- маћини његови, „огорчени, вратише се опет својој злоби, и дадоше му да испије отров; али милостиви Бог, који је казао: „Ако и смртно што испи- јете, неће вам наудити“, избави и њега и у своју земљу здрава опет повра- ти“ (Житије Ћирилово, гл. VI).
По повратку из мисије, Константин се повлачи на Олимп, у манастир њего- ва брата Методија. Ту су се, можда, наукољубивој Браћи покренуле прве мисли о бележењу говора Словена.
Наредна мисија поверена Константину, заједно са Методијем, водила га је око 860. године Хазарима, туранским народима, чија се држава моћ- но држала од полуострва Крима до Урала и Каспијског мора, где су дошле до изражаја Константинове многостране способности.7 Хазарски каган је тражио представнике све три монотеистичке вере да му изнесу њихове предности, да би одлучио у коју ће од њих превести свој народ. На путу Хазарима, мисија се задржала у граду Херсону, па је ту Константин проу-
7 О Хазарској мисији види: Т. Събев, По някои въпроси на Хазарската мисия. У: Константин – Кирил Философ. Юбилеен сборник по случай 1100-годишнината от смъртта му, 105-125; Кирило- Методиевска енциклопедия. Том IV (Т–Я). (Главен редактор Л. Грашева). София 2003, 347-353. П. Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Васили-
ја I, Београд 2014, 157-163.