Page 10 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

10 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Константин се родио 826. или 827. г. као седмо и најмлађе дете. Дечач- ке године у Солуну провео је у учењу. Дуге часове је проводио са књига- ма св. Григорија Богослова, једног од најблиставијих представника рано- хришћанског богословља, који је оставио трагове у Константиновом жи- воту и мишљењу. Понесен животом и делом овога Оца Цркве, који је сте- као и светско образовање, Константин је забележио једну похвалу Гри- горију: „О, Григорије, човече по телу, анђеле по души! Будући телом чо- век, јављаш се – анђео. Твоја, наиме уста, као један од серафима, Бога про- слављају и сву васељену просветљују тумачењем праве вере, стога и мене који клечим пред тобом са љубављу и вером, прими, и буди ми просвети- тељ и учитељ“ (Житије Ћирилово, гл. III). Како је показао изузетну даро- витост за науку, царица Теодора га је довела у Цариград, где је заједно са будућим царем Михаилом студирао код најбољих професора и научника онога времена – „код Лава је учио Хомера и геометрију, а код Фотија ди- јалектику и све философске науке, осим тога и реторику и аритметику, астрономију и музику, као и све друге хеленске вештине“ (Житије Ћири- лово, гл. IV). У каквом су се тада спрегу налазиле хеленске и хришћанска наука на цариградском универзитету,3 симболично нам казује, како чита- мо у његовом житију, Константинова дефиниција философије: „Разуме- вање Божијих и људских ствари, колико се може човек приближити Богу, те учи човека да делима буде слика и прилика Онога који га је створио“ (гл. IV).4 Своје философско знање и познавање богословља Константин је ка- сније, у разним полемикама у којима је учествовао, обилато користио.5 По завршетку студија – најпре је постављен за хартофилакса (библиотекара и архивара) Цариградске патријаршије, али је убрзо – пошто се краће вре- ме повукао у један манастир на Босфору – позван да на Великој школи у Цариграду предаје философију (отуда му надимак „Философ“). Као уче- ни философ, Константин је по царевој жељи ступао у јавни, духовни и по- литички живот византијске царевине.6 Своје знање унео је у борбу против
3 О богословским и класичним студијама у Цариграду овога периода види: Д. Оболен- ски, Византијски комонвелт. (Превела К. Тодоровић). Београд 1996, 88-91.
4 О Ћириловом поимању философије види: Б. Пейчев, Кириловото определение на философията. У: Константин – Кирил Философ. Юбилеен сборник по случай 1100-годишнината от смъртта му. София 1969, 69-74; Д. Калезић, Константинова – Кирилова дефиниција философије. Гла- сник, год. XC, бр. 6, Београд 2009, 156-159.
5 Кратак осврт на богословску мисао св. Ћирила из пера римокатоличког богослова, са којом се можемо сложити, види: Š. Vragaš, Konštantín Cyril – významný teológ Cyrilometodskej epochy. У: Poznávanie kultúrneho dedičstva Sv. Cyrila a Metoda. Monografia príspevkov z medzinárodnej vedeckej konferencii Nitra, 3. Júl 2007. (Editori J. Michalov, M. Hetényi, P. Ivanič, Z. Taneski). Nitra 2007, 115-121; Н. Милаш, Свети Кирило и Методије и истина православља, Београд-Шибеник 2004.
6 ОцрквенимиполитичкимприликамауЦариградуутодобавиди:Р.Поповић,СветиФо- тије патријарх цариградски и његово доба. У: Хришћанство у историји: зборник студија из црквене историје. Београд 2011, 187-210.