Page 12 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

12 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
чио самаријски дијалект и писмо, „преведе осам делова граматике“; нашао је ту јеванђеље и псалтир на готском („писане руским писмом“)8 и научио тај језик; најзад – ту је пронашао мошти Светог Климента, римског папе из 1. века, које ће одатле носити са собом све до доласка у Рим. У разгово- рима са мухамеданцима Константин је указао на узвишеност хришћан- ског морала, док је у диспутима са Јеврејима, позивајући се на Свето Пи- смо, указао на универзалност Божијег спасења човека. А хазарски каган је, одбацивши паганске обичаје, написао византијском цару: „Ти си нам по- слао, господару, таква човека који нам је објаснио светлост хришћанске вере и речју и делом, и уверисмо се да је то права вера и заповедисмо људи- ма да се добровољно крсте у нади да ћемо и ми то исто достићи“ (Жити- је Ћирилово, гл. XI). После успеле мисије, Браћа се враћају у Цариград 861. године. Константин се враћа философским наукама, живећи при цркви Светих Апостола. Методије опет одлази на Олимп и као игуман се стара о манастиру Полихрону. У житију Методијевом читамо: „Када су цар и па- тријарх видели његов добар подвиг на путу ка Богу, наговарали су га да би га посветили за архиепископа на часно место, где је потребан такав муж. А пошто он није пристао, против његове воље поставише га за игумана у манастиру који се зове Полихрон...“ (гл. IV).
Браћа нису дуго остала у тихости са својим мислима и књигама. Пре- ма казивању Житија Ћириловог – а то је могло бити 862. или 863. Године
– великоморавски кнез Растислав (842-871) упутио је посланство визан- тијском цару Михаилу III (842-867) са, како читамо у Житију Ћириловом, следећом поруком: „Наши су се људи одрекли паганства и придржавају се хришћанског закона, али ми немамо таквога учитеља који би нам на на- шем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то нас следиле. За то пошаљи нам, господару, таквог епископа и учитеља. Јер од вас полазе увек на све стране добри закони“ (гл. XIV).
Слично читамо и у Житију Методијевом: „Божијом милошћу здрави смо, и к нама су дошли многи учитељи – хришћани од Влаха и од Грка и од Немаца, учећи нас различито. А ми Словени смо прост пук и немамо ни- кога који би нас упутио на истину и разумно објаснио. Зато, добри госпо- дару, пошаљи таква мужа који би нас уредио у свакој правди“ (гл. V).
Нема сумње да су кнеза Растислава на овај корак нагнали неодложни државно-политички разлози: самосталност и слобода његове кнежевине били су угрожени не само војном и политичком силом (стални ратови са немачким царем Лудвиком) него исто тако и културним и црквеним при- тиском немачког свештенства. Јер – у то време – политичка се самостал-
8 О „руском писму“ из Житија Ћириловог види: Кирило-Методиевска енциклопедия. Том III (П–С). (Главен редактор Л. Грашева). София 2003, 500-503; К. Титаренко, Константин Фило- соф и проблема „русских письмен“ / http//: kladina.narod.ru; П. Коматина, наведено дело, 151-157.