Page 14 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

14 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
ветницима прославио је Бога, те пошаље њега са многим даровима, напи- савши Растиславу ову посланицу: „Бог, који хоће да свако дође до спознаје истине и да се подигне на веће достојанство, видевши твоју веру и подвиг, учинио је и сада у наше доба откривши слова за ваш језик, што није било давано него само у првобитно доба, да се и ви придружите великим наро- дима који славе Бога на своме језику. И ето послали смо теби онога коме се Бог јавио, мужа честита и благоверна, веома учена и философа“ (гл. XIV).
А у Житију Методијевом: „Тада нису смела отказати ни Богу, ни цару ... већ пoслушавши високу реч, предадоше се молитви заједно са другима
који су били истог дуга као и они. И ту откри Бог Философу словенске књи- ге, и онда створивши слова и саставивши беседу, крене на пут у Моравску узевши Методија“ (гл. V).
Цар Михаило III признаје Константину, када је он послушно рекао: „Мада ми је тело преморено и мада сам болестан, радо идем тамо само ако имају слова за свој језик“, да су његови претходници Теофило и Михаило II безуспешно покушавали да створе словенско писмо: „Мој дед и отац мој и многи други тражили су то и нису нашли, како бих онда ја
могао да их пронађем?“ (Житије Ћирилово, гл. XIV).
Истичући важност наведених саопштења А. М. Сељишчев у вези са
тим закључује: „Може се претпостављати да се Константин није тек сада, у вези са моравском мисијом, прву пут позабавио проблемом састављања словенске азбуке. У тако кратком периоду времена које је стајало на рас- полагању до поласка у Моравску – тешко се могла саставити једна тако монолитна и тако адекватна словенском гласовном систему азбука каква је Константинова. Значајан припремни рад изискивао је и превођење, тј. прилагођавање словенског језика и његових елемената новој функцији: књижевног језика литургијских текстова. Зато се може претпоставити да се Константин већ раније интересовао питањем стварања словенске пи- смености за Словене у Византији и за суседну Бугарску, као и да је у том погледу већ постојао известан припремни рад. Из ко зна каквих је разло- га успорено увођење писмености за те Словене. Моравска је мисија под- стакла Константина да настави рад на стварању књижевног језика за Сло- вене. Он није мењао ранију језичку основу тог језика – основу оног језика који је он знао, језика солунских Словена: у непосредном контакту са чла- новима моравског посланства он се уверио да је језик солунских Словена у потпуности доступан и разумљив Морављанима“.11 Међутим, Констан- тинова сагласност да иде у Моравску само ако моравски Словени „имају
11 Наведено према: С. Николић, Старословенски језик, Београд-Бања Лука 2005, 10. О томе да је Константин радио на стварању писма за Словене и пре Моравске мисије види: Е. Ге- оргиев, Родината на Кирило-Методиевото дело.У: Константин – Кирил Философ.Юбилеен сборник по случай 1100-годишнината от смъртта му. София 1969, 31-43.