Page 16 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

16 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
Већ од првих дана овај и овакав рад Браће наишао је на отворено не- пријатељство латинско-немачког свештенства, које их је формално опту- жило за јерес, јер је у то време, нарочито у Западној цркви, владало ми- шљење да су у сакралној употреби допуштена само три језика: хебрејски, грчки и латински.
После четрдесет месеци боравка и рада у Моравској – вероватно ради посвећења ученика за свештенике – Браћа су кренула из Моравске. Оста- ло је неразјашњено питање да ли су намеравали да оду у Цариград или Рим. Понели су са собом и ћивот са моштима Светога Климента, које су пронашли на острву крај Херсона. Носећи Растислављеве поруке, дошли су у суседну Панонију кнезу Коцељу, и неколико месеци провели су на ње- говом двору крај Блатног језера. Према казивању Житија Ћириловог: „На томе путу га прими Коцељ, кнез панонски, и веома заволи словенско писмо и изучи га и даде до педесет ученика да се науче томе, те му укаже велике почасти и испрати га даље“ (гл. XV).
Папа Никола I шаље 867. године позив Константину и Методију да по- сете Рим. Браћа су овај позив примила у Венецији, где су издржала оштру расправу са латинским тријезичницима (пилатовцима) који су се проти- вили словенској литургији и на Константина навалили – како читамо у Житију Ћириловом – као вране на сокола. Он уз велику речитост бра- ни своје убеђење да су пред Богом сви језици једнако вредни и прихва- тљиви: „Не пада ли киша од Бога на све подједнако? Или сунце не сија та- кође за све? Зар не удишемо ваздух сви једнако? Како се, дакле, не стиди- те да признате само три језика, а за све друге народе и племена хоћете да буду слепи и глухи?“ Константин је своју учену беседу о слободи упо- требе словенског језика у богослужењу темељио на речима Апостола Па- вла: „Јер, ако труба да неразговетан глас, ко ће се спремати на бој? Тако и ви ако наразумљиву реч речете језиком, како ће се разумети шта говори- те ... И опет вели: Сваки језик да исповеда да је Господ Исус Христос у сла- ву Богу Оцу. Амин. И овим речима и многим другим посрами их и отиде на- пустивши их“ (гл. XVI). Борба са тријезичницима може се назвати стаја- њем између Истока и Запада, јер се Константин уздигао изнад конзерва- тивних схватања и тенденција,18 или, црквеним језиком говорећи, као ес- хатолошки опредељени, Свети Ћирило и Методије искорачили су из сво- га историјског времена и простора.
Леп пријем Браће и њихових ученика у Риму описује нам Житије Ћи- рилово следећим речима: „...сам апостолски намесник Хадријан изађе њему у сусрет са свима грађанима носећи свеће ... Папа, пошто је примио
18 П.Динеков,ЛичносттанаКонстантин–КирилФилософ.У:Константин–КирилФилософ. Юбилеен сборник по случай 1100-годишнината от смъртта му, 28-29; Д. Оболенски, наве- дено дело, 183-186.