Page 17 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba
P. 17

О црквенословенском језику. Историјски преглед 17
 књиге словенске, освети их ... и певаше над њима свету литургију. Затим папа нареди двојици епископа Формозу и Гондриху да посвете словенске ученике. И приликом посвећења певали су литургију у цркви светога апо- стола Петра на словенском језику ... а затим опет у цркви великог учите- ља васељенског Павла апостола певали су свеноћно бдење славећи Бога на словенском ...“ (гл. XVII).
Ту се – у Риму – Константин у зиму 868. године разболео, па је ступио у грчки манастир, примио монашки образ и име Ћирило. На самртној по- стељи Свети Ћирило је молио брата да не попусти искушењу да се вра- ти у свој манастир у Малој Азији, већ да настави с радом међу Словени- ма, како читамо у Житију Методијевом: „А ти много волиш Гору, па немој Горе ради напустити учитељског задатка својега, јер ћеш њиме још пре бити спасен“ (гл. VII). Методије је остао веран овој братовљевој послед- њој жељи. Свети Ћирило уснуо је у Господу 14. фебруара 869. године, у 42. години живота, и свечано је сахрањен у старој базилици Светога Климен- та. У Похвали Ћирилу, коју је написао Климент Охридски, стоји написа- но: „И пошто је превео црквени устав са грчкога на словенски језик, отиде у Рим, водећи на извршење дêлā своје изабрану паству, и радосно заврши пут свој, пошто је Господ Бог изволео да ту почине пречасно тело његово“.
После Ћириловог упокојења Методије исте године одлази у Панони- ју, пошто је претходно од папе Хадријана II, који је дао пуну подршку раду Константина и Методија, добио „посланицу“, у којој – према Житију Ме- тодијевом – читамо: „Хадријан, епископ и раб Божији, Растиславу и Сва- топлуку и Коцељу ... Ми, пак пошто смо троструку радост примили, на- умисмо након испитивања послати Методија, посветивши њега са уче- ницима, као нашег сина, у ваше крајеве: мужа, савршена разумом и право-
верна, да вас учи као што сте молили проповедајући књиге на вашем је- зику ... као што је отпочео Философ Константин ... Само овај једини оби- чај чувајте да се на миси најпре читају Апостол и Јеванђеље на римском а онда на словенском да би се испунила реч Писма ... Сви ће јављати на ра- зличитим језицима величанство Божије као што ће им дати Свети Дух да одговарају“ (гл. VIII). Поред тога – идуће, 870. године – Методије је по- стављен за панонско-сремског архиепископа, са средиштем у Сирмијуму.19
Методије није могао дуго у миру да води словенску Цркву. Његово наименовање је наишло на жесток отпор германских епископа (салцбур- шког, пасавског), подржаваног новим великоморавским кнезом Свато- плуком. У лето или у јесен 870. године Методије је из Паноније отишао у Моравску. Германски епископи су га на превару извели пред свој суд на сабору одржаном, вероватно, у Регенсбургу, оптуживши га као узурпато-
 19 О делатности Св. Методија види: П. Коматина, наведено дело, 334-344.




























































































   15   16   17   18   19