Page 18 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

18 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
ра епископских права и осудили га на тамновање. Тек на директну интер- венцију новога папе Јована VIII (872-882) Методије је 873. ослобођен там- нице. Из протестног папиног писма германским епископима сазнајемо да је Методије на сабору стављан на тешке муке, извођен је на љуту зиму наг и тучен песницама и бичевима. Тако се, најзад – 874. године – враћа у Мо- равску где је наставио рад на подизању словенске Цркве у Средњој Евро- пи.
И однос Рима према употреби словенског језика у црквеном богослу- жењу често се мењао. Папа Јован VIII, иако је ставио привремену забрану на словенску литургију, и даље је подржавао Методија. Када га је папа по- звао у Рим, Методије је успешно изложио и оправдао свој рад. Својом по- сланицом из 880. године папа је потврдио словенско богослужење и Мето- дијева права: „...Уверили смо се да је Методије у свим црквеним учењима и пословима правоверан. Указујемо да га с поштовањем примите за свога надбискупа ... Хвалимо словенска писмена која је изумео Константин Фи- лософ и указујемо да се на томе језику славе дела Христа Господа...“20
Методије је после скоро две деценије – 882. године – путовао и у Цари- град. Цар Василије I и патријарх Фотије примили су га са почастима и по- хвалили његово учење. У Цариграду је оставио два своја ученика, свеште- ника и ђакона, и црквене књиге преведене са грчког на словенски.
После повратка у Моравску, Методије је остатак живота посветио превођењу. О Методијевом раду на превођењу црквених књига на сло- венски језик у Житију Методијевом читамо: „...од својих ученика одабере два попа, најбоља брзописца, и посади их да преведу што брже цело Свето Писмо, осим Макавеја, са грчког језика на словенски ... јер је пре тога био само Псалтир и Јеванђеље са Апостолом и одабраним црквеним служба- ма заједно са Философом превео. Тада је и номоканон, то јест правило за- кона, и књиге отаца превео“ (гл. XV). И тако су Браћа нову словенску Цр- кву опремили преводима на народни језик свих главних црквених служби и Светога Писма, и преводима и адаптацијама византијских правних тек- стова, и црквених и световних.
Изморен од труда и мучења, Методије је уснуо у Господу у 70. години живота, 6. априла 885. године, окружен својим ученицима. Пред упоко- јење су га упитали – читамо у Житију Методијевом – и рекли: „Кога сма- траш, оче и учитељу часни, међу ученицима твојим да би ти био наслед- ник у учењу твојему? А он им показа једнога од истакнутих ученика сво- јих, званог Горазда, рекавши: Ово је слободан муж из ваше земље, а добро упућен у латинске књиге, правоверан. Нека на то буде Божија воља и ваша
20 Наведено према: Ђ. Трифуновић, Солунска Браћа.У: Ћирило и Методије, 32-33.