Page 19 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед 19
љубав, као што је и моја“ (гл. XVII). После обављене службе на латинском, грчком и словенском језику, његови ученици га уз почасти сахранише у саборној цркви.
После Методијевог упокојења у Моравској су настали тешки дани за словенско богослужење и словенску писменост: папа Стефан V (885- 891) не потврђује Горазда за Методијевог наследника, већ на место морав- ско-панонског архиепископа именује немачког епископа Вихинга, Мето- дијевог најљућег непријатеља. Уз то, папа забрањује словенско богослуже- ње. Вихинг и немачка партија уз сагласност Сватоплукову сада се немило- срдно и безобзирно разрачунавају са ученицима Ћирила и Методија: за- тварају их у тамнице, дивљачки злостављају, протерују из земље, а неке чак продају у робље.
Међутим, велико и праведно дело солунске Браће просветитеља и Равноапостолних Ћирила и Методија није могла уништити брутална фи- зичка сила: прогнани из Моравске, њихови многи ученици, знани и не- знани, пренели су, и даље развили, идеју и праксу словенске писмености у другим крајевима и земљама словенског света.21
У време рада Климента Охридског (упокојио се 916. године) неки не- познати писац, звани Црноризац Храбар (у значењу неустрашив),22 саста- вио је прву научну расправу на словенском језику О писменима. Он почи- ње своје дело23 поменом о томе како „пре тога Словени не имађаху књига (писма) већ цртама и зарезима читаху и гатаху сходно томе да беху па- гани. А покрстивши се настојаху да грчким и латинским словима (писме- нима) којекако пишу своју реч без реда. Но и како да могу добро да напи- шу грчким писменима речи Бог, живот, црква, чекање, ширина, јело, отров, младост, језик и друге које су налик на њих? И тако беше кроз многа љета. А тада им човекољубац Бог, који све управља и који не оставља људски род без спознаје него све води к спознаји и к спасењу, смиловавши се словен- ском племену посла светог Константина Философа, који се прозвао Ћири- лом, човека праведна и истинољубива. И он им састави тридесет и осам писмена, једна према облику грчких слова, а друга према словенској речи“.
За превод Светога Писма каже да Грцима „седморица им слова саста- више, а седамдесеторица превод, и по томе су словенска слова и светија и часнија, јер их састави свети човек, а грчка Грци пагани ... А ако запиташ
21 О раду ученика Свете Солунске Браће види: Кирило-Методиевска енциклопедия. Том III (П–С), 576-585; Кирило-Методиевска енциклопедия. Том IV (Т–Я), 248-255. О развоју словенскe писмености у српским земљама види: Ђ. Трифуновић, Ка почецима српске писмености, Бео- град 2001.
22 О Црнорисцу Храбру види: Кирило-Методиевска енциклопедия. Том IV (Т–Я), 497-505.
23 Текст Трактата Црнорисца Храбра у извору види: S. Sambunjak, Gramatozofija Konstantina Filozofa Solunskoga. Hipoteza o postanku i značenju glagoljice, Zagreb 1998, 351-353.