Page 21 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед 21
И заиста, Словени су преласком на хришћанство и стицањем соп- ственог писма постали „нови народ“. Словени, мада су касно ушли у хри- шћанску заједницу – слично јеванђелској причи о домаћину који је најмио раднике за обраду винограда: они који су унајмљени у једанаести сат били су исто награђени као и они који су од самог почетка подносили терет и врелину дана (Мт 20, 1-16) – учествовали су у духовном препороду наро- да који могу славити Господа на сопственом језику. Појава словенске Ли- тургије и словенских књига може се сматрати продужетком чуда празни- ка Силаска Духа Светога на Апостоле.
Темељ мисије Светих Кирила и Методија јесте уцерковљење читавог једног народа – словенског. Наиме, стварање богослужења на народном језику значи укључити један народ у Цркву, омогућити му да јој се при- општи, да партиципира, да се причешћује у заједници Тела Христова, са
свима осталим народима, на свој живи, лични, непоновљиви начин. То за- иста значи афирмисање, потврђивање непоновљивог идентитета сваког народа и сваког човека. Борба за народни језик у Литургији означава да се дотични народ и сваки човек у њему оспособљава да приноси Богу слове- сну службу, а то значи – да свим својим бићем учествује у благодати Бла- ге Вести, Јеванђеља, или, литургијским речима речено, у даровима Духа Светога, који су разноврсни и непоновљиви, али који дарују човеку живот вечни. А то значи да су се Света Браћа борила за народни језик у богослу- жењу превасходно из литургијских разлога.25
Свети Кирило и Методије својим мисијама, културним делима и ве- ликим угледом спајају Исток и Запад европског континента, на Западу је установљем Апостолат Ћирила и Методија са задатком да ради на збли- жавању са Словенима источног обреда26 а папа Јован Павле II прогласио их је 31. децембра 1980. године заштитницима Европе. Ћирило-Методијев- ска традиција треба да буде у служби хришћанског јединства, које је у њи- хово време већ било угрожено али ипак постојало, као и да буде подстрек за враћање на заједничке духовне корене.
25 О црквеним разлозима рада Свете Браће на увођењу народног језика у богослужење код словенских народа види: А. Јевтић, Свети Сава у токовима ћирило-методијевског преда- ња. У: Свети Сава и Косовски завет, Београд 1992, 7-19.
26 П. Ђорђић, Од Ћирила и Методија ка светоме Сави, – Светосавље IV, децембар 1935, 31.