Page 23 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед 23
нословенски језик добија тај облик и та ортографска правила, који се чу- вају до данашњих дана.
У новијем периоду, почев од 18. века, старословенски језик руске ре- дакције, познат као црквенословенски језик (рускословенски или новоцр- квенословенски), преко богослужбених књига из Русије, постаје богослу- жбени језик православних Словена. Од тридесетих година 18. века и код Срба се у богослужењу раширио црквенословенски / рускословенски језик.
Црквенословенски језик у Срба
Прихватање писмености у српским земљама текло је, вероватно, упо- редо с примањем хришћанства у време византијског цара Василија I, а у време када је тадашњим српским областима владао кнез Мутимир. Шире- ње хришћанства и укључивање у панонско-моравску архиепископију усло- вило је прихватање тековина Свете Браће које су допринеле општем кул- турном напретку Срба, а најпре прихватање првог књижевног језика Сло- вена – старословенског.28 Временом су црте народног језика почеле да про- диру у старословенски и тако настају националне редакције старословен- ског језика.
Дуги ток посрбљавања старословенског језика и образовања српске ре- дакције – српскословенског – завршио се током 12. века. Тако од 12. века па до 30-их година 18. века српскословенски врши функцију књижевног јези- ка у Срба.
После велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и доласком у нове крајеве, српски народ, изложен верском и језичком притиску като- личке Аустроугарске, духовно се окреће Русији и обраћа јој се за помоћ. Наиме, увидевши да црква са својим кадром који је материјално, образов- но и културно био на ниском ступњу, не може успешно обављати своју па- стирско-националну службу, Мојсије Петровић – митрополит београдски и карловачки – обраћа се Русији и цару Петру Великом за помоћ. Резултат те српско-руске културне оријентације јесте отварање славенске школе у Сремским Карловцима 1726. године.
Прву славенску школу водио је Максим Суворов, често уз помоћ сво- га брата Петра, до 1731. године. Уместо Суворовљеве славенске, 1733. године почела је рад славенско-латинска школа у којој је предавала група руских учитеља из Кијева на челу с Емануилом Козачинским, а која је трајала до 1737. године. На тај начин русификовање српских школа, започето за време
28 Кратак преглед распростирања ћирилометодијевског наслеђа у српским областима види: С. Пириватрић. Ћирилометодијевске традиције и српске области пре постанка аутокефалне цркве у краљевству Немањића 1219. године. У: Свети Ћирило и Методије и словенско наслеђе 863-2013, Београд 2014 103-124.