Page 24 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

24 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
митрополита Мојсија, настављено је и у време митрополита Вићентија Јо- вановића. Његовим настојањем, крајем 30-их година 18. века цркве и мана- стири београдско-карловачке митрополије били су снабдевени руским бо- гослужбеним књигама. Тако је рускословенски језик, тада почео да постаје
– и до данас остао – богослужбени језик Српске православне цркве.
У новој језичкој средини, српској, рускословенски се у извесној мери
прилагодио српском језику. Такво србизирање одразило се, пре свега, у ср- бизирању изговора: рускословенски текстови изговарају се, углавном, пре- ма правилима фонетике стандардног српског језика. Српски изговор тих текстова донекле је учвршћен према моделима српскословенског, који је као српска редакција старословенског био веома сличан рускословенском (на нивоу морфологије, синтаксе и лексике) и који је и после треће деценије XVIII века имао одређени утицај на језик цркве и књижевности. Различита гласовна вредност појединих слова заједничких рускословенској и српско- словенској азбуци јесу елементи које су Срби морали учењем савлађивати у сусрету с рускословенским богослужбеним књигама.
Под утицајем ових двају језика, српског (говорног) и српскословен- ског (књижевног), рускословенски се на српском говорном подручју из- менио, пре свега, на пољу говорне реализације. Тако је настала српска ре- дакција рускословенског језика, код Срба позната као црквенословенски
језик, чије основне одлике представљају резултат процеса србизирања ру- скословенског језика. Основицу црквенословенског језика у Срба пред- ставља, дакле, рускословенски језик прилагођаван српском изговору. У најкраћем, данашњи црквенословенски језик у Срба јесте рускословен- ски са српским изговором.