Page 22 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

22 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА Словенске азбуке
Познате су две словенске азбуке: глагољица и ћирилица.27 Глагољица је, вероватно, прво словенско писмо, њу је саставио Константин – Ћирило. Основни извор глагољице је грчки алфавит, али садржи и елементе преузе- те из старојеврејског писма и, можда, коптског. Створена за потребе утвр- ђивања Јеванђеља међу Словенима, глагољица се може сматрати мисионар-
ским писмом. Ћирилица је настала од грчког уставног, свечаног писма, до- пуњена словима којих у грчком алфавиту није било, и то, можда, у Пресла- ву, у време владавине цара Симеона. Током 10. и 11. века у употреби су рав- ноправна била оба писма – глагољица и ћирилица. Почетком 12. века, ме- ђутим, ћирилица је код православних Словена на Балкану потиснула гла- гољицу и остала у употреби, у новијој варијанти, све до данас. Све до сре- дине 19. века ћирилица је била службено писмо и у Влашкој и Молдавији.
Од старословенског до црквенословенског језика
Хиљадугодишња историја словенског књижевног језика може се, у оп- штим цртама, поделити у три периода.
Језик првог периода словенске писмености, засведочен у споменици- ма до XI века, настао на подлози дијалекта Словена настањених у околи- ни Солуна, назива се старословенски језик. То је, дакле, први књижев- ни језик Словена, настао средином 9. века, и на коме се ширила писме- ност међу Словенима у наредна два столећа. Старословенски језик вео- ма је близак прасловенском, који није писмено посведочен, већ се рекон- струише у својој позној фази (5-9. век хришћанске ере) поредбеним пу- тем, на основу историјског развоја појединих словенских језика происте- клих из дијалеката прасловенскога, на челу са старословенским.
Језик средњег периода, почев од 12. века, који је у основи сачувао гра- матички склоп одражавајући измене које су плод утицаја живих словен- ских језика (руског, српског, бугарског, македонског), јесте старословен- ски језик редакцијске писмености или средњоцрквенословенски. Овај пе- риод познат је и као период редакција, јер су се у том периоду формира- ле националне редакције старословенскога језика (руска, српска, бугар- ска, румунска, македонска, у науци познате као рускословенски језик, срп- скословенски језик итд.). У том периоду, 1619. године, Мелетије Смотриц- ки саставио је граматику старословенског језика руске редакције – цр- квенословенскога језика, којом је извршена кодификација црквенословен- ског правописа, заснованог на руској ортоепији. После исправљања књи- га у Русији за време патријарха Никона (друга половина 17. века), цркве-
27 В. Савић, О проблему формирања ћириличкога писма, – JФ LXXVIII/2 Београд 2022, 175-205.