Page 20 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

20 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
грчке књигознанце говорећи: ко вам је слова саставио или књиге превео и у које време, мало их је међу њима који то знају. А ако упиташ словенске књигознанце говорећи: ко вам је слова саставио, или књиге превео, то сви знају и одговоривши рећи ће: Свети Константин Философ, звани Ћирил, тај нам и слова састави и књиге преведе, и Методије брат његов; и још су живи неки који су их видели. А ако запиташ у које време, и то знају и рећи ће да је то било у време Михајла цара грчкога, и Бориса кнеза бугарскога, и Растислава кнеза моравског, и Коцеља кнеза блатанскога године од по- станка света 6360. године“.
Расправа Црнорисца Храбра је полемичко дело чија је намера да узви- си дела учитеља Константина и да покаже да словенско писмо ужива Бо- жију милост.
Стара словенска реч забележена писменима, навестила је исконско братство словенских народа и духовно их је зближила. Најстарији словен- ски језик означава и прве почетке препорода свих Словена. Радом Ћири- ла и Методија посведочене су моћи духовног изражавања новим језиком и постављене су основе књижевности Јужних и Источних Словена. Иска- зујући се само на своме језику, Словени су остали слободни и независни, у широким пределима сазнања и тражења. Жив и творачки књижевни је- зик увео је словенске народе у заједницу светске културе и књижевности.
Ћирило-Методијевска традиција, која има исходиште у словенској просветитељској мисији Свете Браће, одредила је место Словена у хри- шћанској заједници. Оно је било засновано на уверењу да језик који се ко- ристи као средство у Литургији постаје самим тим свети језик, а да је на- род који говори тим језиком подигнут на положај народа посвећеног Богу. За Бога су сви језици једнаки, а кроз човеков матерњи језик Бог долази у најтешњи однос са човековом душом. Према томе, сваки хришћански народ који има сопствени литургијски језик и културу има уједно и пу- ноправно место међу члановима свеопште породице хришћанских наро- да. Ова мисао је речито исказана у Прогласу светога Јеванђеља који једни приписују самом Константину – Ћирилу, а други Константину Преслав- ском. Народ који нема светих књига на сопственом језику аутор пореди са нагим телом и мртвом душом, и обраћајући се својим сународницима по- беднички узвикује: „Саслушај ме добро словенски народе! Саслушајте реч, јер од Бога дође, реч која вам храни душе ваше људске, реч која вам крепи срца и умове, реч која вас спрема Бога да познате!“24
24 Из наше књижевности феудалног доба. (Приредили Д. Павловић, Р. Маринковић). Бео- град 1968, 59.