Page 26 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

26 ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И БОГОСЛОВЉЕ У СРБА
функцији званичног богослужбеног језика Српске православне цркве. Ме- ђутим, он је био језик и образованих и школованих Срба код којих се вре- меном у неким сегментима изменио, подлегао је одређеном степену срби- зације.7 Када се србизацијом рускословенског језика почео стварати славе- носрпски тип књижевног језика, рускословенски се све више ограничавао на црквену употребу, што се пренело и на 19. век. Учењу и усвајању руско- словенског допринели су приручници Аврама Мразовића, Димитрија Ти- рола, Георгија Захаријадиса и буквари Павла Соларића, Вука Караџића, Пе- тра Радовановића, Григорија Зарића и други, штампани до средине 19. века рускословенским језиком.8 Поред приручника, у овоме времену јављају се и поједини, већи или мањи, речници.
Овладавање црквенословенским језиком незамисливо је без постојања речника који би својом структуром и методологијом лексикографске обра- де одговарао потребама преводилачке и лингвокултуролошке компетенције.
Максим Суворов, први учитељ институционалног учења рускословен- ског језика у Срба, донео је са собом уџбенике и приручнике за рускосло- венски језик, и то: 70 примерака књиге Славенскаја граматика Мелетија Смотрицког у прилагођеном издању Поликарпова, 400 примерака књиге Первоје ученије отроком Теофана Прокоповича и 10 примерака књиге Лек- сикон славено-греко-латински Поликарпова.9 Од ове три прве школске књи- ге, Граматика је била чисто рускословенска (тј. црквенословенска), Речник
је био рускословенски али је садржао известан број речи из говорног ру- ског језика, Буквар (Первоје ученије отроком) је био писан говорним јези- ком „али онакав како је звучао у устима свештеника кад би говорили о вер- ским темама“.10
Први речници рускословенског језика на српском говорном подруч- ју штампани су као анекси уз поједина дела са циљем да се објасне поје- дине лексеме. Тако је уз књигу Стефана Вујановског Немецкаја грамати- ка из различних авторов, најпаче Готшедових књиг, собрана и в ползу серп-
ских дјетеј на славеносерпском јазикје изјаснена Стефаном Вујановским, слишатељем правах во Универзитетје вијенском (Беч 1772), на стр. 353-517 приложен немачко-славено-српски речник. Уз књигу такође Вујановског Руководство ко правоглаголанију и правописанију (Беч 1793) на стр. 38-64 даје се око 900 рускословенских лексичких јединица. У књизи Забавленије јединаго љетнаго утра или удивленије јестествним красотам коју је са не- мачког превео Г. Трлајић (Беч 1793), на стр. 29-57 налази се речник са више
7 Види нпр. А. Младеновић, Славеносрпски језик, Нови Сад 1989, 65-58.
8 А. Младеновић, Славеносрпски језик, 50-52.
9 А. Младеновић, Славеносрпски језик, 13.
10 Б. Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, Београд, Нови Сад 1995, 40.