Page 15 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед 15
слова за свој језик“, као и царев одговор, недвосмислено сведоче да Солун- ска Браћа нису располагала са готовом словенском азбуком.
Словенско наречје из солунских и македонских крајева постало је основ првог словенског књижевног језика, у савременој науци познатог под називом старословенски језик. Пошто су словенски народи у то време говорили релативно истим језиком, старословенски језик је постао трећи међународни језик Европе.12 Глагољица – прво словенско писмо, створе- но 863. године, слика је Константиновог наукољубља и даровитости.13 Грч- ки курзив, његово матерње писмо, као и писмена других народа (јевреј- ска, коптска, самарићанска, јерменска), која је налазио у књигама или упо- знавао на путовањима, дали су коначни облик глагољици. Пошто је свим словенским гласовима изнашао знакове, те тако створио фонетско писмо
– творац прве словенске азбуке осмислио је и 14 посебних словенских сло- ва14 – Константин је почео да преводи прве речи Апракосног Јеванђеља: Искони бе слово и слово бе у Бога и Бог бе слово. Та реченица, написана гла- гољицом, била је прва реченица написана на словенском језику словен- ским писмом. Тако су Словени, као и Грци, Копти, Сирци, Јермени, Гру- зијанци, добили литургијску књигу и службу на живом говорном језику
Опремљени тако словенском азбуком и преведеним најнужнијим књигама на словенски језик, Константин и Методије и њихови ученици кренули су пре 1150 година у Велику Моравску.15 Додељени су им одабра- ни ученици да их науче словенској писмености и припреме за свештени- ке. Поред тога, радили су на увођењу словенског богослужења и организо- вању националне Цркве, а такође наставили с превођењем библијских и других црквених књига.16 Просвећивање неписмених верника у хришћан- ској вери најделотворније се остварује кроз богослужење и проповед на њима разумљивом језику. Према томе, увођење словенског језика у бого- служење било је у потпуности у функцији великоморавске црквено-про- светне мисије Свете Браће.17
12 Д. Оболенски, наведено дело, 171.
13 О хришћанској символици графичког система првог словенског писма види: М. Вуйто- вич, Проблемы реконструкции первоначального состава древнейшего славянского алфа- вита. Исследование славянских языков и литератур в высшей школе: достижения и пер- спективы. Москва 2003, 73-75.
14 М . Пешикан, Наша азбука и њене норме, Београд 1993, 11.
15 Традиционално схватање да су се Браћа упутила у Моравску која се налазила на тери- торији данашње Чешке и Словачке у новије време стављено је под знаком питања; та тери- торија се смешта око града Сирмијума. О новим схватањима и литератури посвећеној тој проблематици, види: Г. Јовановић, Од Ћирилометодијевског до Вуковског превода Новог за- вета. – Археографски прилози, 33, Београд 2011, 80-81.
16 Отомештајепрвопреведеноунауципостојеразличитамишљења;види:Г.Јовановић, наведено дело, 84-86.
17 ОрадуСолунскеБраћевиди:Д.Оболенски,наведенодело,170-178.