Page 13 - Crkvenoslovenski jezik i bogoslovlje u Srba

О црквенословенском језику. Историјски преглед 13
ност није могла замислити без црквене самосталности, без властитог све- штенства, вишег и нижег. А у Моравској су још од раније ширили хри- шћанство баварски мисионари и у погледу црквене јурисдикције Морав- ска је потпадала под Пасавску епископију, односно Салцбуршку архиепи- скопију, центар ширења западног хришћанства.9
У тој светлости је сасвим разумљиво какве је велике планове имао на уму кнез Растислав када је од византијског цара затражио да му пошаље таквог „епископа и учитеља“ који би моравском народу објашњавао хри- шћанску веру на разумљивом, словенском језику: ослободити се црквене зависности од Немачке, што је било могуће само ако се непоћудно немач- ко свештенство замени својим, домаћим свештенством.
У Цариграду је понуда кнеза Растислава добро примљена и још боље схваћена: у Моравску није упућен „епископ“ – како се моли у поруци – него је одлучено да се пошаље једна верско-културна мисија нарочитог типа и метода рада.10 У Византији су се могли наћи епископи са знањем словенског језика, али је, вероватно, на византијском двору процењено да би слање епископа из Византије на подручје Источнофраначке краљеви- не, на коме је хришћанство проповедало свештенство које је било под цр- квеном управом Рима, било схваћено као политички изазов, и да је могло довести до унутарцрквених и међудржавних проблема, које је упутније било избећи. Зато се изашло у сусрет оном делу молбе кнеза Растислава којим се тражи учитељ који би помогао да се Словенима у Моравској хри- шћанство проповеда на словенском, народном, језику. На чело ове миси-
је постављена су браћа Константин Филозоф и игуман Методије, учени и угледни људи, већ искусни у пословима ове врсте.
Према Житију Методијевом – цар Михајло је овај избор образложио следећим речима: „Чујеш ли, Философе, ове речи? Други овога и учинити не може осим тебе. Дакле, ево ти много дарова, и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто гово- ре словенски“ (гл. V).
Пре поласка мисије на пут у Моравску – Константин је заједно са Ме- тодијем и другим сарадницима саставио азбуку за словенски језик и пре- вео богослужбено јеванђеље.
У Житију Ћириловом читамо о томе: „Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђељску беседу: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч“ и остало. Цар се томе обрадовао и заједно са својим са-
9 Д. Оболенски, наведено дело, 164-166.
10 О Моравској мисији Свете Браће, са литературом, види: Кирило-Методиевска енцикло- педия. Том II (И–О), 732-740 ; П. Коматина, наведено дело, 183-196.